И Мерилин Монро међу темама у документима о убиству Кенедија
ЛОНДОН: Планови ЦИА о убиству Фидела Кастра, страхови СССР-а од ракетног напада САД и везе које је с Русима имао Ли Харви Освалд, који је оптужен за убиство америчког председника Џона Фицџералда Кенедија - неки су од најинтересантнијих детаља који су изронили објављивањем хиљада досад поверљивих докумената.
То пише британски “Телеграф”, дан након што је председник САД Доналд Трамп дозволио објављивање 2.800 докумената о убиству Кенедија, али истовремено и блокирао више стотина докумената везаних за убиство, уваживши апеле из ЦИА и ФБИ да ти документи треба да остану тајни.
Истовремено, на основу анализе обелодањених докумената, портал “Политико“ у свом европском издању наводи да је млађи брат председника Кенедија, Роберт Ф. Кенеди, својевремено упозорен о предстојећем објављивању књиге у којој се износе детаљи о његовом “блиском односу” са филмском дивом Мерилин Монро.
У меморандуму који му је тада упућен, Роберт Кенеди, који је у то време био јавни тужилац, упозорен је да књига под насловом “Необична смрт Мерилин Монро” Френка Капела, која је објављена 1964, обилује алузијама на тај пар.
Иако су историчари упозорили да обелодањена документа вероватно не садрже “бомбастична” открића и да ће тешко ућуткати распрострањеме теорије завере о атентату изведеном 1963, нека од тих докумената привукла су пажњу јер се, између осталог, тичу Освалдове повезаности с Русима.
Један од најинтересантнијих података јесте да се Освалд састао са Валеријем Владимировичем Костиковим, агентом КГБ који је био одговоран за убиства, само два месеца уочи атентата на Кенедија, а ФБИ верује да је састанак био везан за додељивање визе или пасоша Освалду.
Међу објављеним документима налазе се и она везана за Мартина Лутера Кинга Млађег, добро познате мете ФБИ-ја, а један од таквих докумената, чији је почетак значајно редигован, обухвата странице датиране на 18. и 19. мај 1966, с листом од 18 имена и бројевима релефона особа које су учествовале у телефонским разговорима са Кингом, преноси портал Политико.
Још један документ, који је такође прилично редигован, пружа увид у забринутост ФБИ-ја у вези са Кинговим односима с комунистичким покретима, а показује и да је праћен Кингов утицај на међународној сцени чак и након његовог убиства.
Из новооткривене архиве се сазнаје и да је Линдон Џонсон тврдио 1975. како је Кенеди убијен из освете за убиство вијетнамског председника Нго Дин Диема.
У сваком случају, федерални агенти су махнито вребали сваку, и најбезазленију дојаву, гласине и трагове широм света у данима након убиства Кенедија 22. новембра 1963, закључује се из досад тајних докумената.
