Гренланд се отапа брже него што су научници мислили

Ова открића могу имплицирати катастрофалну судбину за острва и приобална подручја, пише Си-Ен-Ен подсећајући да се осам од десет највећих светских градова налази у близини обале.

Мајкл Бејвис, професор геодинамике на Универзитету Охајо и главни аутор студије, каже да је човечанство вероватно дошло до тачке након које нема повратка када је реч о борби против климатских промена.

"Једино што можемо урадити је прилагодити се и ублажити даљње глобално загревање, али у сваком случају је прекасно да прођемо без негативних последица, јер ће доћи до додатног пораста нивоа мора", рекао је Бејвис.

Додао је како се лед на Гренланду топи у циклусима због природних временских феномена и истакао да су растуће температуре погоршале тај тренд.

У саопштењу државе Охајо наведено је да се студија Бејвисовог тима разликује од prеthodnih истраживања о Гренланду по томе што је усредсређена на југозападни дио Гренланда који нема много глечера.

Студија која је објављена прошлог месеца у научном магазину Натуре показала је да се ледени брегови на Гренланду топе 50 посто брже него пре индустријске револуције и 33 посто брже него у 20. веку, што ће довести до повећања нивоа мора широм света за близу 7 метара.

Осим тога, ова студија анализирала је ГПС податке с обале Гренланда како би се прецизније разумела prеthodna истраживања из заједничког пројекта НАСА-е и немачког свемирског центра која су показала да Гренланд губи 280 гигатона леда годишње узрокујући тиме пораст глобалног нивоа мора за 0,03 инча.

Бевис је са својим тимом открио да се лед на Гренланду 2012. године топио четири пута брже него 2003. године. То убрзање углавном се одигравало на југозападу Гренланда.