ЕСТРАДА РАСКРИНКАНА! Захар проговорио о БРЕНИ, ГОЦИ, ДОРИС, МИРОСЛАВУ...
Милутин Поповић Захар један је од најуспешнијих и најплодоноснијих композитора и виолиниста још из времена старе Југославије. Током своје вишедеценијске каријере урадио је небројано хитова за поп и фолк извођаче, који се већ сматрају евергриновима. Наступао је широм света, увесељавао разне државнике, а својим песмама створио је и Лепу Брену и "Слатки грех".
"Лепу Брену сам ја направио иако се она хвали да је са неба добила тај дар. Ја не желим никог да оговарам, нико ми није крив. Ја сам са њом радио, учио је како треба да се понаша, имам и слике да документујем, једна је настала у мојој кући или хотелу Југославија. Учио сам је држању, ма свему. Прва три албнума сам јој ја радио. Кад се сетим тог периода, памтим га по лепом. Брена је имала разарајућу памет за певачицу. Јако се добро адаптирала. Ја сам јој направио мега хитове. Наш растанак је дошао када је конкуренција забањака видела да им Брена отима новац и славу. Онда су кренули прво да "погубе "вођу. На мене извришили атентат, у фигуративном смислу, али сам преживео. Њу кад су слали за "Југовизију" нису желели да узму мој песму него од мог друга Бате Ковача. Ја сам направио "Блонди са Балкана" за коју верујем да би се и данас слушала, али су они одабрали његову. Саша Поповић и Брена су имали лоше размишљање чим су откачили човека који их је створио, односно мене. Чињеница је да песме које сам им ја радио се и даље певају", каже Захар који је у старој Југославији често био гост на прославама и пријемамима код председника Јосипа Броза Тита.
"Никад нисам био члан ни једне политичке, партије а сви државници су ме радо звали. Тако сам и Титу и Јованки свирао. Нешто је проналазио у мени што му се јако свиђало. Нисам имао апсолутно никакву корист од тога. Нити сам добио било какво признање, а националну пензију до дана данашњег немам. Тито је имао омиљене песме "Ружица сам била" и "Од Вардара па до Триглава". Питао сам га што мене воли кад има и бољих музичара од мене, рекао је да воли како свирам цврчка. Мислио је на "Шеву". Задњи пут сам га видео на Сутјесци. Тито и Јованка су били људи као и сви ми, са свим манама и врлинама. У оно доба ја сам чврсто веровао у Југославију, тад сам и неке песме посветио њој. Мислио сам да ће Југославија бити вечна. Ја жалим за тим временом."Захар је био један од оних који је пробио лед и када су велике турнеје по Америци у питању. "Први пут сам у иностранству свирао са Звонком Богданом, у клубу "Ла грот", што значи пећина. За годину дана рада тамо купио сам први Мини Морис, а други је купио један звездаш. Пре мене нико у држави није имао тај ауто. Захваљујући тим колима лако сам долази до лепих девојчица." Иако има небројано хитова, и милионе прегледа на интернет платформама, Захар у разговору за Курир истиче да од тога нема претеране вајде.
"СОКОЈ је и дан данас борба са ветрењачама. Нико не зна шта и како се тамо дешава. Ко год да дође тамо само извршава шта му се каже. Ауторска права су "јако добро" регулисана. За једну песму имам млијарду и сто хиљада прегледа, а од тога нисам годинама имао ништа. Толико хитова сам направио у Југославији, Србији, нит ауторска права нит национална признања. Све ме заобилази. Много је оваца и говеђих глава. Да је све како треба ја бих само од "Видовдана" могао да накривим капу и лепо зарађујем. Када смо код те песме, видео сам снимак како једна афроамериканка у Америци изводи "Видовдан" и искрено да ти кажем, боље је пева од наших певачица. Чистије и лепше то звучи. Ту песму певају у Перуу, Бразилу, монаси у Русији, у Кини такође."
Милутин је током вишедеценијског рада сарађивао са многима, али се приватно са реткима дружио. "Ја сам на естради био пријатељ са неким ко је говорио да нема ни једног пријатеља сем мене, а то је Тома Здравковић. Дошло је тодле да сам морао да пијем упоредо са њим, што је било немогуће. На једном концерту у Сарајеву, ушли смо у кухињу хотела, сви су певали са нама, конобари и кувари лупали у тигање и шерпе, то је био урнебес. Тад је изговорио "Јел сам ти рекао, ако хоћеш велики успех, мораш да пијеш". Био је у праву." Захар истиче да није имао претераних проблема са певачима током сарадњи, али сматра да он за друге није био баш лак. "Свако ко ме је одабрао за сарадњу морао је да свари тежину коју сам ја доносио често својим изјавама. Кад сам био врло млад био сам врло дрчан блесав. Да сам био певач ја никад од Захара, односно од себе не бих узео песму. Снежана Ђуришић је била лака за сарадњу. Она је као кока којој понудш зделе са кукурузом, пшеницом и не знам чим већ, даш јој избор да бира, али никад не узме оно што јој прво покажеш. Увек има неки фазон у њој. Понудиш једно, то одбије, па узме нешто друго. Вера Матовић је пословна, шармантна певачица али и врло пробирљива. Оно што осети то узме, нема ту места говора. Како одлучи, тако буде", прича Захар и наставља
"Дорис Драговић је била феноменална за рад. Није била захтевна. Знала је да процени све. Рекла ми је шта жели да буде у песми, ја то урадио, пошто ми је песништво у корену бића. Чак је и заплакала уз песму "Санта Марија". Далматинке се никад неће наљутити на тебе, ако им се нешто не свиђа, телефоном ће то лепо упаковати да те не увреде. Мирослав Илић је врло проблематичан. Код њега нема пуно приче, или хоће или неће. Песму "Један дан живота" је узео без речи. Он и Брена су се једини пут слагали савршено док су радили ту песму." Током разговора о сарадницима, са Милутином смо се дотакли и његове бивше супруге, певачице Гоце Лазаревић.
"Она и ја смо могли да раздвојимо приватно и пословно. У музици је слушала мелодију, то јој је било битно, за текстове ми је веровала увек па ту није превише размишљала. Знало се ко шта ради. Већину демо снимака и за друге певаче она је изводила". На крају разговора Поповић нам је открио како воли да проводи слободно време. "Волим да цртам, сликам. То ми прија. Поготово кад ме мука ухвати од лоших телевизијских програма ја цртам. Ја тако узмем па радим за своју душу. Не продајем слике, то радим све из ужитка".
Курир