Дејан Ћирјаковић, глумац и музичар: Највише од свега, волим да планинарим
Након увек пуног репризног гостовања у зрењанинском Културном центру а потом и у Београду, могли су се чути одушевљени коментари публике о представи „Велика сеоба архиватора”, коју изводе глумци „Државног посла”.
Овог пута су по сценарију представе, принудно исељени из свог природног станишта. Кроз једноипочасовне гегове и (ауто)ироничне реплике, познати тројац Чварков, Торбица и Бошкић је на моменте публику засмејавао до суза. Иначе, према изјавама самих глумаца, сценарио се – већ према томе где се игра – мало и прилагођава и убацују се и локални топоними, како би се још више подвукли многи стереотипи који прате неку друштвену средину. Била је то прилика да за Дневник попричамо са Дејаном Ћирјаковићем, популарним Бошкићем, глумцем који је можда од поменутог триа најмање медијски експониран, а који осим глуме има и низ других преокупација.
Крстарите Србијом уздуж и попреко са представом „Велика сеоба архиватора”, шта је следеће?
- Након Београда 30. марта, идемо у Јагодину и Књажевац и дугујемо нашем добром народу Палића и Суботице, јер прошле године смо требали да играмо представу на Палићу на отвореној позорници. Два пута смо покушавали – два пута нас је киша ухватила, тако да ћемо свакако у јуну да идемо на Палић.
Серија „Државни посао” опстаје већ више од деценије, сад је само обогаћена са још двојицом сценариста. Вероватно не би толико трајала да је публика не тражи?
- Наравно. Ја мислим да нам и после десет година гледаност и даље скаче. Ми смо ту где јесмо, у смислу, не правимо ми сад неки шоу. Нас воли неки наш круг људи који нас разуме, који нас подржава и прати и то је то. Ја сам презадовољан како то и даље функционише. Сви су били скептици, и ми сами – да ће то бити две-три године, па хајде као пета, па шеста… па ето сад ћемо да уђемо у једанаесту сезону. Тако да иде супер. С друге стране, Симпсонови имају тринаест сезона, шта има везе, можемо и ми.
Шта су приватне преокупације Дејана Ћирјаковића ван „Државног посла” и представа, у смислу хобија?
- Ја највише од свега на свету волим да планинарим. Мало смо очистили неки распоред и кад завршимо снимање – одох да се попнем на Мучањ, Јавор и Голију, ако ме буде време послужило и све буде океј. Са клинцима и са женом. Поред тога играм баскет. Ја волим ствари које су ме занимале још у детињству. И свирам, колико стигнем.
У бенду „Трипсајкл”?
- Да имам бенд „Трипсајкл” са мојим другаром Дарком Јовановићем који је врстан гитариста. Ја сам бубњар и управо смо се нешто договарали шта ћемо и кад ћемо да се вратимо музици, јер то је битан део мене.
То је, наравно свирка са „живим“ инструментима, није електронска?
- Није електронска. Уживо смо нас двојица. То је нека врста џеза. Мени је та инструментална музика доста занимљива. Кога не мрзи, нека оде на Јутјуб, нека погледа „Трипсајкл”, свидеће му се сигурно.
Немања Савић