Басиста рок групе Фејт но мор: Нема добре ракије без Србије
САН ФРАНЦИСКО: Бил Гулд, басиста рок групе Фејт но море, који већ две године у САД ради на промоцији и продаји шљивове ракије са планине Гоч, каже за Танјуг да се на тај корак одлучио јер у Калифорнији није могао пронаћи добру шљивовицу.
“Са ракијом сам дошао у контакт вероватно негде 1992. године. Фејт но мор је тада свирао у Будимпешти, мислим да смо свирали заједно са Ганс''н''розис. Фанови из Србије су дошли на концерт и понели су ракију са собом. Тада сам је пробао први пут, никада раније нисам чуо за њу", рекао је Гулд Танјугу.
Познати музичар наводи да је од тада често долазио на Балкан и да има пријатеље свуда, у Хрватској, Босни, Србији, Македонији, и да је приликом посета увек пио ракију. Признаје да му је ракија недостајала када је био код куће, у Калифорнији, јер није могао пронаћи праву шљивовицу.
"То је немогуће! Или су ми ракију доносили пријатељи, или сам морао ићи на Балкан по њу. Тако сам 2019. одлучио да одем у Србију, да нађем праву шљивовицу и да је представим Америци, јер овде нико не зна шта је то. То је био експеримент, нисам знао шта ће се десити. Али, ево, то радим већ две године и заиста је сјајно", навео је Гулд.
Ракија духовитог назива (Yеbiga) је вероватно прва америчка ракија произведена у Србији. Производи се у дестилерији Ток са Гоча.
Првенац је била ракија "Yеbiga Прва", класична српска шљивовица из бурета. Након што се "Yеbiga Прва" пробила на тржишту САД, недавно је представљена и нова ракија: "Yеbiga Бела", шљивовица чистог воћног укуса која је одлежала у иноксу.
Због америчких стандарда у вези са количином метанола у ракији, тешко је у САД пронаћи природну шљивовицу, наглашава Гулд. Шљивовице (препеченице) у просеку имају шест до осам грама метанола, док је за америчко тржиште горња граница три грама.
"Ракија коју сам пронашао на планини Гоч је ракија са којом сам се заиста повезао. Широм Србије има сјајних ракија. Заправо, широм Балкана, али нарочито у Србији. Мислим да је ракија за Србију, а и за мене, оно што је фудбал за Бразил. Не можеш имати ракију а да Србија није некако умешана у то", каже Гулд.
Чувени музичар каже да у САД ракију воле људи који су са Балкана, али и да је Американци управо откривају, уче о њој.
"За сада то добро иде. Изненадило ме је што су се у почетку плашили ракије, али сада су почели да је воле", додаје Гулд.
За свој нови бизнис, којим се бави већ нешто више од две године, каже да је помало луд план.
"Мислим, ја сам музичар. Ја волим апстрактне идеје, а идеја да у САД донесем праву, изворну ракију је апстрактна идеја. Нисам размишљао о томе шта ће се десити у пракси, како функционише систем дистрибуције алкохолних пића у САД. То је једна заиста велика и компликована машина. Лудило је колико мораш научити о томе. Али, заправо, то је ОК, јер сада учим о томе", признаје Гулд.
Чувени музичар каже да му недостају Србија и Балкан, али и да се сјајно осећа као "легал муншајнер".