МАЈКА ЈУ ЈЕ ПОДВОДИЛА ВОЈНИЦИМА, А СА ОНАЗИСЕМ ЈЕ ДОЖИВЕЛА ТРАГЕДИЈУ: Тужна прича блиставе МАРИЈЕ КАЛАС
Ретко ћете данас чути да неко критикује Марију Калас, али истина је да, колико је очарала својим песмама, толико је и омаловажавана.
Љубавна прича оперске певачице Марије Калас и грчког богаташа Аристотела Оназиса деценијама је привлачила пажњу јавности и фасцинирала људе јер ипак се ради о једној од најбурнијих љубавних прича свих времена.
Марија је рођена у Њујорку 2. децембра 1923. у породици грчких емиграната који су је назвали Марија Ана Сесилија Софија Калогеропоулос. Њени родитељи, Георги и Еванђелија, заробљени у веома несрећном браку, већ су имали једну девојчицу, Џасинту, звану Џеки, а њихов прворођени син Василис умро је када је имао само две године.
Родитељи према Марији никада нису исказивали љубав и пажњу. Међутим, када је Еванђелија схватила њен таленат за музику, почела је да искоришћава своју ћерку.
'Од своје пете године, па све године када је требало да играм и уживам, морала сам да певам и зарађујем. Никада нећу опростити својој мајци што ми је отела детињство', рекла је Марија Калас.
Ни однос са оцем није био бољи. Једном јој јенаписао да умире у болници за сиромашне, како би изнудио новац од ње, а заправо је био тек лакше болестан.
- Уморна сам од себичности мојих родитеља и њихове равнодушности према мени. Не желим да имам било какав однос са њима - огорчено је написала Каласова својевремено.
Кад је Марија имала 14 година, брак њених родитеља се распао и она је са сестром и мајком отишла у Грчку. Живот је младој Марији у Грчкој постао ужасан током немачке окупације у Другом светском рату јер је мајка њу и Џеки подводила немачким и италијанским војницима како би зарадиле за храну. Међутим, њен сирови, необучени певачки таленат убрзо јој је омогућио место на Државном факултету, и упркос саветима својих професора, уместо да настави школовање у Италији, вратила се у Њујорк након рата.
Тамо се није дуго задржала – убрзо се нашла на путу за Италију и са свиме што је поседовала у једном ковчегу стигла у Напуљ. Тада је упознала је Ђованија Батисту Менегинија, богатог индустријалца који ће је претворити у звезду. Марија Калас тада није изгледала онако како је данас памтимо - имала је готово стотину килограма, округло лице и велике груди, но у Мененгинију је пробудила необично саосећање.
Понудио јој је издржавање док је студирала певање, а две године касније венчали су се. Марија се удала 1949. за овог 27 година старијег предузетника ког је описивала као ћутљивог и суздржаног, али и као особу која зна да буде пријатељ и имао је очинску улогу у њеном животу. У њиховом браку је недостајало страсти што је вероватно резултирало тиме да Марија заврши у наручју другог мушкарца.
Марија је убрзо смршала преко 30 килограма и почела да осваја светске опере. Трагичне оперне јунакиње оживљавале би у њеном гласу, доводећи публику до екстазе и катарзе. Ретко ћете данас чути да неко критикује Марију Калас, али истина је да, колико је очарала својим песмама, толико је и омаловажавана. Глас јој је дрхтао у најважнијим тренуцима, техника често није била на висини, а када је наступала у великим операма попут Метрополитана, знали су да је на позорници гађају главицама купуса. Ипак, распродала је све дворане, а за улазницама су отимали и они који су је обожавали и они који су је мрзели.
Она је већ била сматрана највећом оперском певачицом свих времена кад је упознала Аристотела Оназиса 1957. године када је имала 35 година. Сматра се да је тада почео њен пад.
Иако је у то време била у браку с Ђанбатистом Менегинијем, са Аристотелом је започела блиско удварање. За њу је организовао забаву која ју је дословно оставила без даха. Због тога је друштво ускоро ставило у први план само као познату љубавницу, док су њену певачку каријеру заборавили. Били су у љубавној вези која ће трајати све до његове смрти 1975. године. Ни у његовом загрљају Марија Калас није пронашла срећу, иако га је јако волела.
Марија је први пут у животу била лудо заљубљена у мушкарца који је био заљубљен у њу. Било је превише за све одједном. Била је преплављена осећањима која није могла да поднесе. Тада би умирила своју савест знајући да ће она и Ари покушати да се разведу и венчају што је пре могуће.
Марија је молила супруга да се разведу због чега је Менегини био изван себе и оптужио је Оназиса за крах свог брака. Аристотел се развео 1960. и тада није понудио Марији брак већ је заувек остао њен љубавник. Нажалост, често је зверски вређао и омаловажавао, што је оставило бројне последице на оперској диви.
"Имај на уму, љубави, да ти ниси моја жена или домаћица у кући. Ти си само гост као певачица из ноћног клуба са звиждаљком у грлу", знао је да јој говори грчки богаташ. Када је сазнао да је трудна, бурно је реаговао на њену вест о трудноћи.
"Имам већ двоје деце. Чему још једно?', питао је. Марија се скривала за време трудноће и 30. марта 1960. је родила дечака који је био жив тек неколико сати.
Дала му је име Омеро Ленгрини и сахрањен је у Милану. Била је Оназисова љубавница па је морала да сакрије рођење и смрт свог сина. Губитак детета и љубавни проблеми су се одразили и на њену каријеру па је публика почела да коментарише да више нема божански глас који ју је прославио.
Однос с Оназисом, душевна бол која је пратила бурну љубав, све се то одразило на њену каријеру. Марија Калас све је више посезала за средствима за смирење и таблетама за спавање.
Оназис никада није хтео да се ожени њоме и стално је малтретирао, међутим после пар месеци забављања вечао се са Џеки Кенеди, што је Марију оставило у шоку. После годину дана његовог брака обновили су романсу, али то је кратко трајало. Боловао је од упале плућа. Када је осетио да му се ближи крај, тражио је да му дође Марија Калас. "Она треба да дође, супруга треба да ми дође", говорио је тада. Блиски пријатељи кажу да је Марија Калас целу ноћ прележала будна у његовом болесничком кревету. "Волео сам те. Не увек добро, али толико колико сам могао", рекао јој је тада, а она му је све опростила.
Оназис је преминуо 1975, а Марија се вратила у свој паришки апартман и живела готово животом пустињака. Уз све то, глас јој је попуштао. Психички проблеми, недијагностикована неуролошка болест и гладовање оставили су је без иједног адута. Последње године провела је у стану у Паризу, живећи на алкохолу и таблетама за спавање, а тамо је и умрла од срчаног удара 1977. године у 54. години.
