ПЧЕЛАР: КАКО РАЗЛИКОВАТИ ПРАВИ ОД ЛАЖНОГ МЕДА Кад људи виде кристализован мед посумњају на фалсификат, а кристализација је природна особина меда. Тешко је препознати лажњак
Кристализовани мед, ако га дуже држите у устима и жваћете као бомбону, омогућава већу апсорпцију хранљивих материја. Изаберите теглу која вам се најмање допада, ако је светао и бистар може бити сумњив
Станко Рајић, председник Београдског удружења пчелара, изјавио је да је погрешно веровати да је кристализован мед, често називан "ушећереним", фалсификат. У гостовању на Танјугу у емисији "Добро јутро", Рајић је објаснио како разликовати прави мед од лажног. Према његовим речима, кристализација је природна особина меда, а не знак да је мед лошег квалитета.
"Често се дешава да наши људи, када виде кристализован мед, мисле да је он фалсификат. То није тачно. Кристализација је природна карактеристика меда. Такође, када поједете багремов мед, он брзо прелази у желудац и може изазвати нелагодност због специфичне комбинације шећера. С друге стране, кристализовани мед, ако га дуже држите у устима и жваћете као бомбону, омогућава већу апсорпцију хранљивих материја, што је заправо најбољи начин да искористите мед. Морамо стално понављати ово објашњење," рекао је Рајић.
Он је поделио и једноставан савет за куповину меда на пијаци. "Професор Зоран Станимировић је рекао да када купујете мед, изаберете теглу која вам се најмање допада. Ако је мед веома светао и бистар, може бити сумњивог квалитета," додао је Рајић.
Рајић је такође објаснио да окретање тегле меда не може увек да открије његов квалитет, јер то показује само густину. Према његовим критеријумима, прави мед треба да садржи влагу испод 20%. Разлика у густини између 16% и 19% влаге може бити значајна. Његов омиљени тип меда је сунцокретов.
Посебно је нагласио проблем са фалсификатима и напоре свог удружења да се боре против њих, у сарадњи са Европским пчеларским савезом. "Покренули смо иницијативу да се јасније означи географско порекло меда. На декларацији би требало да пише да ли је мед из Србије. Велики откупљивачи и фалсификатори увозе мед непознатог порекла и мешају га са квалитетним домаћим медом. Купци често мисле да купују висококвалитетан производ, док заправо добијају лош мед," објаснио је Рајић.
Он је додао да стручњацима није лако да разликују прави од фалсификованог меда без лабораторијских анализа и да контроле у трговинским ланцима понекад не успевају да открију лажни производ. "Пре два месеца, професор доктор Душанка Милојковић Опсеница и професор Дражен Лушић са Ријечког универзитета организовали су радионицу на Хемијском факултету. Пробали смо различите врсте меда, укључујући фалсификате, и већина нас није могла да препозна који је мед прави. Багремов и сунцокретов мед имају специфичне укусе и мирисе, али чак ни након више анализа нисмо могли одмах да детектујемо фалсификате. То показује колико је тешко уочити превару," рекао је Рајић.
На крају, Рајић је нагласио важност едукације грађана о значају конзумирања меда са локалног подручја. "У том меду се налазе полен, ензими и пробиотске бактерије специфичне за ово подручје, што може смањити ризик од алергијских реакција. Стално треба да информишемо јавност о фалсификатима и њиховим последицама," закључио је Рајић.
АЛО / Здравље
