ОБИЧАЈ ЗА СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ! Ево зашто се праве ВАСИЛИЦЕ и која је њихова симболика

Сутра се слави Мали Божић, који означава први дан нове 2024. године према јулијанском календару. Тог истог дана обележава се и слава Светог Василија Великог. Тај дан је повезан с бројним традицијама и обичајима.

Када је за календарски почетак нове године узет 1. јануар, онда је Мали Божић почео да важи као Српска нова година која се код православаца прославља у ноћи између 13. и 14. јануара.

Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске. Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.

Традиција Нове године по јулијанском календару постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Прављење колача василице

Иако постоје бројни обичаји, који наш народ поштује један од најупечатљивији је прављење колача василице.

Универзално име ова погача за срећу добила је по Светом Василију, али је широм Србије зову и масленица, папуљица, груваница, бараница, попареница, васуљица...

У већини породица се прави слично као чесница, са танким корама, само без ораха, са медом и машћу.

У неким породицама је припремано више колача као василица: са више врста воћа и поврћа. Мешена је од меког бесквасног теста, које се потом пресавија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.

Одозго је пре печења утискиван печат са крстом. Василица се правила ујутро, а служила се уз ручак.

Сечена је, није ломљена као чесница. Узимали су је по жељи, ко је којим хтео да се послужи, без неких посебних правила.

Има места у Србији у којима се месе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе, имаће среће наредних 12 месеци.

Према веровању предака, сутра се пажљиво гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар падне снег или буде облачно, чека нас родна година. Суво време, верује се, доноси и сушну годину пред нама.