Дизајнер звука Бранислав Мицић о питагорејском штиму

Музику не слушамо само ухом, него целим бићем и због тога је њен утицај веома битан. Осим што хармоније пријају нашем слуху, вибрације које стварају глас или инструмент допиру до сваке ћелије нашег тела. Познат је „Моцартов“ ефекат када слушање музике овог генијалног композитора, али и других дела великих композитора из области класичне музике може да утиче на побољшање здравља и интелектуалних способности. О томе разговарамо с дизајнером звука, Новосађанином Браниславом Мицићем, који ради на Академији уметности у Новом Саду, на катедри за композицију, где предаје електронску музику и музичку технологију. Већ годинама истражује утицај звука на људско тело, па је то утицало да се теза његовог докторског рада односи на нове могућности штимовања инструмената на природни, питагорејски штим од 432 херца.

Каква је разлика у звуку када се инструменти наштимају на 432 херца?

- Та разлика се можда најлакше уочава код жичаних инструмената, јер је звук нешто тамнији, мекши, топлији и умилнији. То делује као мала разлика, али није… Наиме, велики умови прошлости инсистирали су да концертни штим поставимо на фреквенцију од 432 херца. Математички ово је 4 пута 108, што представља везу ка скривеној матрици у Фибоначијевом низу и стога ствара резонанцију са свеприсутном математиком природе. Вибрација од 432 херца је у резонанцији са сунцем, водом, древним хармонично наштимованим инструментима највишег реда као што су харфа и лира.

Зар сада то није тако?

- Не, сада је камертон (основни тон А према коме се штимују сви инструменти) 440 херца. Интересантно је да је пред сам почетак II светског рата Хитлеров тим људи променио ову фреквенцију камертона на 440 херца. Овако наштимовани инструменти су се пре свега користили у војној музици… Та фреквенција камертона је 1953. године прихваћена као светски стандард и скоро сва музика широм света подешена је на неприродних 440 херца. Сви инструменти се сада штимују на основу те фреквенције. То се десило и поред 25.000 послатих петиција музичара из многих земаља који су тражили да се камертон врати на 432 херца. У првом тренутку подигнута фреквенција је највише погодила певаче, јер их та неприродна фреквенција обавезује на додатни напор и „ломи“ им глас.

У чему је проблем с том фреквенцијом?

- Каснијим изучавањем стручњака испоставило се да је то најгора могућа фреквенција која је могла да се одабере, јер су вибрације музике наштимоване на овај начин престале да буду благотворне. Музика више није додиривала срце, него је више утицала на ментални план и отворила врата програмирању људског ума. Знајући то, елита се потрудила да задржи тај стандард.

Које је то последице имало, или још увек има?

- Овим се уклонила симетрија светих вибрација и звучних односа из чујног спектара човека, пореметиле суптилне везе са космосом и природом, па се на овај начин „раштимовао“ људски ум и тело… То се просто може лако запазити када се одсвира акорд А дура на фрекевеницији од 432, а потом на 440 херца – у другом случају се има утисак као да се инструмент раштимовао. Једна од последица коју можемо да опазимо је да нас музика доста замара, уместо да нас енергетски напуни.

Да ли ми можете навести пример како би могла музика да програмира људски ум?

- Сва данашња поп музика је на том штиму од 440 херца, текстови су све краћи и бизарнији. Некадашња музика је била много хармонски и мелодијски богатија, а текстови су наводили на размишљање. Данас је сиромашнија, има пуно репетиције, тј. нека музичка фраза се стално понавља, а ритам има примат… Као да нас заиста програмира… Добар пример за ово што говорим је песма Бијонсе (Рун the World) која се састоји из неколико речи које се понављају у недоглед… С друге стране, већ је познато да се прави специјална музика која утиче на вас тако да у супермаркетима почнете да купујете и оно што вам не треба, или да се у коцкарницама људи задржавају дуже него што је нормално, као да једноставно не могу да оду!

Да ли сте можда проверавали неке традиционалне инструменте, како су они наштимовани?

- До мене су стигле тибетанске чиније. Оне се праве од легура више метала и на њима се тон производи тако што се дрвеним штапићем додирује њен обод. Чиније се разликују по величини и саставу и свака одговара одређеној чакри, односно нашем енергетском вртлогу и на тај начин утичу на њега. Покушао сам да проникнем који је тон одређене чиније, али ми то никако није успевало, све док нисам подесио свој електрични клавир на фреквенцу од 432 херца, тада се све поклопило. Свака чинија је имала свој тон који јој је одговарао и тачно сам могао да одредим на коју чакру делују.

У вашим истраживањима на пољу утицаја музике на наше тело дотакли сте се и учења нашег чувеног научника Николе Тесле…

- Тесла је рекао „Уколико желите да пронађете тајне универзума, размишљајте у појмовима енергија, фреквенција и вибрација“. То ми је дало идеју да правилне геометријске облике покушам да претворим у фреквенције, а потом у звук. Резултат је био и за мене изненађујућ, јер када круг и збир углова троугла, квадрата, петоугла, шестоугла, седмоугла претворим у фреквенције добијам тонове F# дура. Тај F# дур је интересантан из још једног разлога, јер се тон F# налази тачно на половини Ц скале и он одговара нашем соларном плексусу (трећем енергетском вртлогу). Интересантно је напоменути да се наше срце (као четврти енергетски вртлог) налази тачно на средини између доње три чакре које су телесне и горње три које су духовне.

Да ли вам је позната и Теслина изјава „Кад бисте знали величанственост цифара 3, 6 и 9, имали бисте кључ универзума“ и да ли сте нашли неку такву корелацију у вашим истраживањима?

- Прво, када се саберу појединачне цифре из броја 432, добије се број 9. Сабирајући цифре свих осталих фреквенција добијених из геометријских облика (троугао 3x60 = 180, квадрат 4x90 = 360 итд.), добијамо управо број 9. Оно што је важно да се каже за тај питагорејски штим је да размаци између тонова нису аритметички одређени, тј. једнаки (као у штиму од 440 херца), него однос између тонова одговара златном пресеку. Потом сам кренуо у истраживање фреквенција хемијских елемената…

До каквих сте резултата дошли?

- Водоник који има атомску масу 1 би имао тон А у највишој октави (узмимо за пример клавир који има 88 дирки). На основу тог тона сам низао фреквенције за остале основне хемијске елементе. Када се они претворе у тонове добили смо сазвучје. Водећи се овим, направио сам тест како звучи један хербицид. Узео сам хемијску формулу глифосата кога прави Монсанто и за оно што се чује никако се не може рећи да је хармонија. Обзиром да и сами вибрирамо, ако нешто што је дисхармонично унесемо у своје тело, нарушавамо склад, што услед учесталог понављања, најчешће доводи до болести…

Да ли је јапански научник Масару Емото истраживао и како разлика у штимовима утиче на кристале које прави вода?

- Да, постоје фотографије какве кристале воде прави питагорејски штим, а какве када је инструмент наштимован на 440 херца, разлика је евидентна! Емото је научник који је истраживао како на воду утичу музика, изговорене речи, одређене емоције… Воду је излагао некој од композиција класичне музике, потом је замрзавао и затим погледао на микроскопу какве кристале вода прави. Када је вода излагана класичној музици, лепим мислима и емоцијама она је правила кристале правилне структуре налик пахуљама снега. У случају када је излагана ружним мислима и емоцијама мржње или хеви метал музици, структура њених ледених кристала није одражавала никакав склад. Подсетио бих да се наша тела састоје од 70 процената воде и на тај начин трпимо и добре и лоше утицаје..

Да ли постоје музичари који штимују своје инструменте по том питагорејском штиму?

- Колико је мени познато Бах, Моцарт, Верди, Боб Марли, Џими Хендрикс, Принс и многи други музичари су користили штим на 432 херца. Скоро сам чуо да има неколико бендова у Бразилу који га користе. Њихово искуство на концертима је да су имали неупоредиво снажнији одзив публике када су прешли на тај штим, него пре тога користећи стандардни штим на 440 херца. Та енергетска размена је била много јача. Публика, наравно, није знала који је штим инструмената био, само је осетила другу врсту енегије на коју је више реаговала. Генерално, није неизводљиво да се чак цео оркестар наштимује на овај штим, али мислим да је лакше изводљиво када су камерни састави у питању или групе од неколико музичара. Споменуо бих и бугарског композитора Ивана Јанакиева и његов „432 камерни оркестар“ са којим изводи искључиво музику на тој фреквенцији. Када бих ја свирао уживо, била би то музика наштимована искључиво на 432 херца.

Ви сте и реализовали два пројекта с Татјаном Карајанов Илић који се зову Музика сфера и Мудрост шуме? Да ли су они снимљени у том штиму?

- Да, поштујући древна знања, креирали смо композиције у жељи да се кроз музику придружимо овом времену буђења из зачараног сна. Надам се да оне могу допринети да поново спознамо своју праву природу, присећајући се величанствености потенцијала које људско биће у себи носи. У композицијама нема текста, користили смо невербални израз, тј. измишљен језик, да текст не би скретао пажњу слушаоцу. Сва пажња усмерена је на хармонију и мелодију. Ово је музика за релаксацију и опуштање. Ваши читаоци могу о томе више да се информишу на https://www.muzikasfera.com

На Интернету постоје конвертори који спуштају фреквенцију са 440 на 432 херца. Какво је ваше мишљење о томе?

- Сасвим је друга прича када се сви инструменти пре снимања наштимују на 432 херца, него када се то уради преко неког софтверског конвертора који обрађује постојећи двоканални снимак. Просто то није исто, јер оригинални снимак на 432 херца добије неку другу боју и сазвучје које се вештачким спуштањем фреквенције не може добити.

Марина Јабланов Стојановић