(ФОТО) СА ПЕСКАРЕ ЗВОНА ЗВОНЕ ДА ПОЗДРАВЕ ШАМПИОНЕ Зрењанински риболовци одбранили титулу у Бас лиги

Savage gear bass team КСР Банат у саставу Бојан Бојанић, Жељко Сирар и Зоран Гардиновачки одбранили су тутулу након државног првенства у лову баса и тако дошли до шестог узастопног тријумфа у овом риболовачком надметању! Тиме прете да сами себе надмаше још из времена када су суверено владали шаранским риболовом у Србији.
 

Последња два кола лиге одржана су на зрењанинској Пескари, једном од омиљених купалишта житеља највећег средњобанатског места. А „домаћини“ су већ претпоследњег дана обезбедили титулу, чиме су показали колико су неприкосновени у овој дисциплини. 

 Ко се са шаранима прекали...
 

-Управо смо на шаранском риболову научили шта значи добра припрема, све до најситнијих детаља – каже Жељко Сирар. –  Ништа нисмо препуштали случају, јер ако почнеш да отаљаваш – ништа од успеха. 
 

А шта је Банаћане задржало на врху државе у пецању баса?
 

-Тренинг је најважнији. Он се састоји у томе да што чешће долазиш на воду где се одвија такмичење. Гледаш кретање сунца, како се риба понаша, какав јој је ритам храњења... Такође, тестирају се варалице, испробавају се разне варијанте. Не постији рецепт по коме је нека варалица најбоља, све зависи од ситуације, а на теби је да нађеш добитну комбинацију – објашњава Сирар. 
 

Што се опреме тиче, ту већих тајни нема. Наш саговорник каже да екипа користи лакши вараличарски прибор:  лајт штапове дужине 2,10 –2,20 метара, машинице 2.500–3.000, те различите варалице с којима  треба погодити које басовима највише пријају у датом тренутку. Највећи Сираров уловљени бас тежио је 2,390 килограма, док рекорд лиге држи његов колега из екипе Бојан Бојанић, чији је бас био тежак 2,670 кг. 
 

Неприкосновеним Зрењанинцима Србија je тесна, те 10. октобра путују у Италију, где недељу дана касније на језеру Болсена крај истоименог места почиње Светско првенство у пецању баса. Ту наша екипа није међу фаворитима, јер противници су далеко боље опремљени, нарочито софистицираном опремом која је за наше услове „мисаона иманица“. Ипак, зна се да се са Банаћанима никад не зна... 
 

Д. Кнежић