Zrenjaninsko pivo bilo je na glasu u celoj Jugoslaviji

Ovaj potez “Karlsberga” na trenutak je vratio Zrenjanincima nadu da će se, možda, obnoviti proizvodnja kvalitetnog i prepoznatljivog „Zrenjaninskog piva“ i u gradu na obalama Begeja. Mišljenja građana oko te mogućnosti bila su podeljena. Oni sumnjičavi su upirali poglede na oronule, a kasnije i uklonjene pogone i upravnu zgradu Zrenjaninske industrije piva, sećajući se neuspele privatizacije, otpuštenih radnika i razvlačenja materijalnih dobara ovog preduzeća, ne nadajući se obnovi proizvodnje ovdašnjeg piva.

Ostali su priželjkivali da “Karlsberg Srbija” uspe u svojoj nameri i da u mini-pivari, sa modernom proizvodnom opremom, započne proizvodnju “Zrenjaninskog piva” u ovom gradu. Za sada od toga ništa, ali – ko zna!?

Međutim, sigurno je da niko ne očekuje isti kvalitet i lepezu proizvoda, koje je proizvodila Zrenjaninska pivara, čije pivo je bilo na glasu u celoj velikoj Jugoslaviji.

- Proizvodnja i kvalitet piva su se povećavali iz godine u godinu, naročito od početka šezdesetih godina prošlog veka. Perspektivnim planom razvoja bilo je predviđeno da se do 1965. godine proizvodnja piva poveća na 200.000 hektolitara. To bi, u odnosu na kraj pedesetih godina, predstavljalo četiri puta veću proizvodnju. Planska predviđanja su se u potpunosti realizovala, pa je u 1965. godini proizvedeno čak 205.000 hektolitara piva. Značajno je naglasiti da su povećanu proizvodnju u to vreme pratila i znatna investiciona sredstva, koja su, pored povećanja proizvodnje, uticala i na bolji kvalitet piva – priča za „Dnevnik“ istoričarka Nada Boroš, nekadašnja direktorka Istorijskog arhiva Zrenjanin.

Pored toga, povećanu proizvodnju piva pratila je i adekvatna potrošnja, naročito prošireno tržište i promena navika potrošača. Ranije se pivo trošilo pretežno u letnjim mesecima, dok je u ostalim delovima godine potrošnja bila skoro simbolična. Navike potrošača su se, međutim, promenile, pa se zimska potrošnja ovog napitka povećala za čak 40 odsto.

- Posebno moramo istaći dve zanimljive i važne činjenice, koje se odnose na „Zrenjaninsko pivo“ iz tog perioda. Jedna je vezana za održavanje prve Konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu 1960. godine. Na toj konferenciji Zrenjaninska pivara je dobila isključivo pravo za točenje piva. Svaka flaša na etiketi nosila je obeležje BK, što je značilo – Beogradska konferencija. Osim toga, zahvaljujući, pre svega, kvalitetu piva, ali i dobrim vezama, Zrenjaninska industrija piva je postala jedini snabdevač Jugoslovenskih železnica, odnosno KSR-a (kola za spavanje i ručavanje) – naglašava Boroš.

Izvoz u SSSR

„Zrenjanisko pivo“ nije bilo cenjeno samo u SFRj, već se prodavalo i na istoku Evrope.

Zahvaljujući kvalitetu i umešnosti rukovodstva, od početka šezdesetih godina se i izvozilo, pretežno za Rusiju, odnosno SSSR.

Boroš dodaje da se u pivari tada sa ponosom govorilo da se Zrenjaninsko pivo troši od Jesenica do Đevđelije, misleći na vozove, odnosno na spavaća kola i restorane.

-Takvog tržišta i takvog piva više neće biti. Ali, ne bi bilo loše da bude “Zrenjaninskog”, proizvedenog u Zrenjaninu, pa makar i za lokalno tržište – zaključuje Nada Boroš.

Željko Balaban