Zrenjaninski most na suvom i spomenik Rokiju među svetskim atrakcijama

Smešten kod Kapetanije, nedaleko od Palate pravde, „Most na suvom” prestao je da služi svrsi 1985. godine, kada je izgradnjom Begejske petlje pregrađen rečni tok Begeja. Posle toga ovaj most je ostao na suvom, na prostoru između dva novonastala jezera. U saobraćaj je pušten davne 1962. i po rečima arhitekata predstavlja jedinstven objekat ove vrste od čelika i betona.

A pre više od jedne decenije grupa mladih žitištanskih entuzijasta odlučila je da podigne spomenik Rokiju Balboi, u maloj i nerazvijenoj srednjobanatskoj varošici. Ideju o izgradnji spomenika neustrašivom bokseru, kog je na filmskom platnu ovekovečio glumac Silvester Stalone, potekla je od Bojana Marčete, i mnogi su je u početku gledali sa podozrenjem. Prvo su pomislili da je u pitanju obična šala, a kasnije i da je odraz mladalačke ludosti. Ali, uz Marčetu su, odmah, i bez dvoumljenja, stali tadašnji mladi političar Zoran Babić, generalni direktor kompanije „Agroživ” Predrag Amižić i hrvatski umetnik i autor statue Boris Staparac, a podrška nije izostala ni od tadašnjeg predsednika žitištanske opštine Zorana Kasalovića. Ubrzo je priča dobila planetarne razmere. 

- Dosadilo mi je da prva asocijacija na Žitište budu svinjska kuga i poplave. Hteo sam da nas karakteriše nešto pozitivno – obrazložio je Marčeta svoju inicijativu.

Statua Rokija u Žitištu jedan je vid simbolike. Roki je simbol istrajnosti i upornosti, kao i Žitište, koje je preživelo mnogo ružnih stvari i iznova ustajalo. Malo mesto, do tada nepoznato na turističkoj mapi Srbije i regiona, za kratko vreme našlo se na udarnim stranama svih domaćih novina, zauzelo je pozamašnu minutažu u televizijskim i radijskim emisijama. Istovremeno kada i mediji u Srbiji, vest o podizanju statue Rokiju prenela su i elektronska i štampana glasila iz celog sveta, a među njima i ugledni „Njujork tajms”.

Ž. B.