UNUKA I BAKA USPEŠNI PROIZVOĐAČI Samo još kolač od belog luka da naprave

- Nakon završetka studija vratila sam se kući sa jasnom idejom i planom da želim nešto da radim svojim rukama, a da to bude korisno, osim onog bazičnog posla za koji sam se školovala a koji, pritom, nisam imala. Trebalo je smisliti šta i da to ne iziskuje mnogo finansijskih sredstava, ali ni mušku pomoć, jer mama, baba i ja smo te koje čine malo porodično žensko preduzetništvo. Smislila sam da to bude beli luk - počinje priču Tatjana Mandić.

Beli luk, i to autohtona sorta „bosut”, u porodici Mandić je već bio kultura koja je imala važno mesto u bašti.

- Baba ga je godinama sadila za naše potrebe. Znači, seme imam. Zemljište takođe imam, kao i leđa i ruke. Za početak dovoljno. I tako sam pre nekoliko godina odlučila da celu jednu polovinu naše bašte skratim, a tu dotadašnju babinu proizvodnju uozbiljim i pretvorim u nešto više od sto redova - nastavlja Tatjana.

Svaku glavicu su tri generacije žena porodice Mandić razdvajale i sve čenove posadile.

-Neprocenjiv je taj osećaj kad radiš nešto svoje i kad vidiš kako se redovi naziru u bašti. Površina na kojoj smo zasadili luk prve godine i sada je ista. Moja ideja je, i uspešno je realizujem, da proizvodnja bude tog obima da sve postignemo same, od sadnje do čišćenja, da svaka glavica i čen prođu kroz naše ruke. Nije jednostavno ni lako kada dođe vreme za bilo koju od faza proizvodnje, ali je isto tako lepo kada dobijem od kupaca povratnu informaciju da je moj luk za njih najbolji - priča Tatjana.

Ona se u međuvremenu zaposlila u špediciji. Taj posao iziskuje dosta vremena, pa ne uspeva da se porodičnom ženskom biznisu posveti u meri u kojoj bi volela. Dodaje da dok god je tu ostatak njene ženske ekipe, nema brige, a na to je posebno ponosna.

Između luka i špedicije Tatjana pravi i kolače i peciva jer, kako kaže, beli luk je sezonski posao, a ona želi nešto da radi tokom cele godine.

- Pitaju me često kada ću da izmislim neki kolač sa lukom. Pa, evo, radim na tome – uz osmeh poručuje naša sagovornica.

Ovogodišnja proizvodnja belog luka je stigla do mušterija, a kod Mandićki je sve spremno za novu sadnju.

- Uglavnom smo sve prodali, a ono što je preostalo, ide u novu sadnju. Zemljište je spremno, pripremamo luk i uskoro krećemo sa sadnjom. Mi godišnje proizvedemo oko 150 kilograma belog luka. Nije nam važna količina koliko kvalitet, Jer, svaki kvalitetan proizvod nađe svog kupca. Nećemo odustati od proizvodnje bez tretiranja odnosno od zdravog uzgoja. Jeste teže ali se isplati. Zadovoljne mušterije vam nađu nove, a tu su i društvene mreže i uopšte se ne brinem za budućnost našeg malog ženskog preduzetništva - završava priču Tatjana Mandić.       

Ž. Balaban