Zbirka starih čestitki: Cenzura važi i za emotivne pozdrave 

O tome da se otrgnu od zaborava brine književnica Jasmina Janković, rodom iz Sremske Mitrovice i već odavno Beograđanka, autorka knjiga za decu „Cica domaćica” i „Novogodišnja priča iz čarobne šupe”, romana „Jasenovi”, „Žar” i „Nemi ovčar”, zbirke poezije „Brektanje duše” i „Plavi bol”, a i strastveni kolekcionar starih čestitki.

Impuls za prikupljanje bila joj literatura za decu i potraga za ilustratorima svojih knjiga, pa videvši nešto već primenjeno na starim čestitkama, poželela je to isto. Interesovanje ni nakon osam godina nije nestalo, već se pretvorilo u veliko traganje i hobi. Jasminina kolekcija sad je već impozantna i obuhvata oko 1.800 primeraka. Već ih je izlagala u Apatinu, Subotici, Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Šapcu i drugim gradovima, a trenutno su u kikindskoj biblioteci „Jovan Popović”. Čestitke su iz perioda od 1880. do 1945, obuhvataju i oba svetska rata jer je Jasmina slutila da će naići na dirljivu prepisku, ali i likovno lepe motive.

– Zaista se razlikuju oni iz Amerike i Evrope, kao i štampa – ukazuje Jasmina. – Često su se menjali motivi, ima čestitki s ratnim, verskim i drugim motivima, pozlatama, a na jednoj devojčica nosi pravu pletenu kapu. Neke čestitke su prava umetnička dela, ali ne reprodukcije poznatih stvaralaca, već ljudi koji su se bavili samo njihovim oslikavanjem, sjajna je produkcija majstora iz Češke i Bugarske, a iz Srbije su divne čestitke s fotografijama retuširanim ručno. Uočljivo je da je i na prepiskama u čestitkama bilo i cenzure, prepiske su izuzetno svedočanstvo o životu, istoriji i dešavanjima, a najviše odražavaju emocije ljudi koji su ih pisali i poštovanje koje sad usporava svoj korak na svim nivoima društvenog života. Dok su se pisale čestitke na malom parčetu kartona, mnogo se moglo reći.

Ističe da su čestitke koja je prikupila svedok jednog velikog istorijskog doba, a naročito ratni period izuzetno je bogat različitim porukama. Recimo, kako je u rovu izdržao bitku od sedam dana, brat piše bratu iz Kumanova, a sin piše majci da je u Kragujevcu prestala kolera i da nijedan slučaj u poslednje dve nedelje nije zabeležen.

Zanimljiva je i prepiska iz Zvornika u kojoj se pominju redovi za brašno i šećer, najavljivano je darivanja pletenih čarapa za praznik ili da je u grad stigao pepito štof i koliko košta, te da pošalju pare da im ga kupe.                

„Dobili smo srebrni manikir od Margite i on je divan”, piše na jednoj čestitki, a na drugima o školama klavira i plesa, kupalištima, da je na repertoaru bila „Toska” i mnogo toga još.

– Dodatna lepota čestitki su poštanske marke, pratimo i filateliju i kaligrafiju s poleđine, ima očuvanih poštanskih žigova i primera različite štampe. Ima slika na svili ili opšivenih svilom i drugim tehnikama. U prošlosti je slanje čestitiki poštom bilo neuporedivo u odnosu na sadašnje vreme, u pogledu tog kratkog emotivnog pozdrava koje su nekome donosile. Nemamo više tih emocija i iščekivanja, jer se sve odvija brzo, poruke sad i odmah stižu iz Amerike, a pre ste morali da čekate mesecima, da se nadate i smišljate kako ćete čestitku napisati. Sad drugi pišu umesto vas, a ljudi se civilizacijski i biološki menjaju. Smisao svega ovoga je da vratimo reč, taj pokret rukom, olovkom ili mestilom, da nađemo mir u sebi koji će nas usmeriti da iznedrimo iz sebe na najbolji način poruku koju imamo, bilo da je pozdrav, čestitanje rođendan ili slava, veridba ili neko ljubavno, partnersko ili majčinsko osećanje – utisak je književnice i kolekcionarke starih čestitki.

Ona ih skuplja na licitacijama filatelističkih saveza, u antikvarnicama, sada zahvaljujući i internetu, ali joj poklanjaju i prijatelji. U poslednje vreme najviše ih dobija s licitacija iz Mađarske, gde su brižljivo čuvane. Jasmina ih prikazuje na prigodnim izložbama i jako joj žao što ljudi samo tad mogu da ih vide.

– Želela bih da moja kolekcija postane prvi muzej starih čestitki u svetu. Dobila sam potvrde Svetskog poštanskog saveza i Istorijskog muzeja Srbije da takvog nigde nema. Jedino Grafički zavod u Hrvatskoj ima jednu izloženu zbirku, a u Kotoru postoji muzej čestitiki s mačkama. One koje sam ja skupila ćute u kutijama i pričaju priče sa svih strana sveta, stare su gotovo vek i po i mislim da zavređuju stalnu postavku – kaže Jasmina.            

Milorad Mitrović