Završeno ovosezonsko arheološko istraživanje na Šuvakovom salašu

„Pretposlednjeg dana istraživanja pronašli smo lobanju u grobu na kojoj je bila traka, pretpostavlja se od kože, jer su tokom istraživanja pronalažene ukrasne trake od kože, svile i konoplje“,  kaže arheolog i rukovodilac Gradskog muzeja u Vrbasu Vesna Grgurović.

„Traka je bila sa metalnim aplikacijama i mnoštvom perlica različitih oblika i boja. Radove smo nastavili proširivanjem postojeće sonde do gabarita površine 50 kvadrata, pet puta deset metara i tako nastavili sa radovima na površini priprate crkve, koji traju još od 80-ih godina prošlog veka.“

Ovo je četvrta sezona kako se radi na lokalitetu, gde ima i starijih nalaza, ali se arheolozi slažu da buduća istraživanja treba usmeriti na srednjevekovno naselje uz otkrivenu crkvu. Jer, crkva nije bila izolovana, zna se položaj naselja i njegova organizacija.

Crkva nalik na srpske tog vremena

Ova crkva iz 13. veka, potvrđuje dr Nenad Radičević, drugačija je u odnosu na sve ostale u Vojvodini. U osnovi ima trikonhalni plan koji nije karakteristika prostora tadašnje južne Ugarske, kojoj je pripadalo ovo mesto, već je karakteristika prostora srednjovekovne Srbije. Zato je ona posebno zanimljiva i može biti fantastično svedočanstvo o odnosima tog vremena, bez obzira kako su stajale granice u tom trenutku.

Prošlogodišnji radovi, podseća Vesna Grgurović, bili su usmereni na prostor bočno uz crkvu, sa njene severne strane, da bi se proverilo da li se možda nalazio stariji relgijski objekat.  I zaista, u osnovi devetog sloja ukazali su se obrisi temelja objekta, ali je prerano govoriti o njegovoj nameni. Prema položaju moglo bi se raditi i o delu odbrambenog sistema koji je okruživao utvrđeni prostor.

Istraživanje je rađeno u saradnji sa Muzejom Vojvodine i Filozofskim fakultetom u Beogradu, a novac u simboličnom iznosu od 100.000 dinara obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Opština Vrbas 200.000 dinara.

„Nastavićemo i dalje sa iskopavanjima u nadi da će biti više novca. Zahvalni smo lokalnioj samoupravi što je i ove godine podržala projekat. Trebalo bi više raditi na promovisanju samog lokaliteta i njegovih vrednosti, ne samo arheoloških odnosno kulturno - istorijskih već i turističkih, jer je reč o turističkom potencijalu ne samo lokalnog karaktera već i regionalnog. Zato ćemo pokušati da od evropskih fondova na konkursima tražimo novac za delimičnu rekonstrukciju crkve pronađene tokom istrživanja za koju se ustanovilo da pripada 13. veku. Imamo urađen arhitektonski projekat i 3D model. Projekat podrazmeva da se metar u visinu u temeljima podigne zid i okolina uredi da bi se objekat prepoznao i postao turistička destinacija Vrbasa“, kaže arheolog Vesna Grgurović. Docent Odeljenja arheologije beogradskog Filozofskog fakulteta  dr Nenad Radičević, koji je učestovao u nedavno završenom istraživanju, podseća da su arheolozi u poziciji da sve ono što otkopaju, dokumentuju i zatrpaju, i da im se posle samo veruje na reč.

“Treba razmišljati o projektu konzervacije i prezentacije, kako bi neko ko dođe u posetu Vrbasu mogao da obiđe lokalitet i vidi nešto na njemu“, kazao je Radičević.

„Crkva bi mogla delimično da se nadzida, rovovi bi mogli da se rekonstruišu, a sa otkrivanjem pristupne komunikacije preko mosta, koji je tu postojao, i dela stambenih objekata, mogli bi dobiti arheološki park koji bi oživeo ovaj lokalitet i približio posetiocima srednjovekovni ambijent ovog kraja.“           

Z . Delić