Završena revitalizacija Velikog bačkog kanala kod Sombora

Od tada je od Vojvodine napravio plodnu ravnicu i žitnicu Evrope umesto dotadašnje močvare, koja je bila leglo kojekakvih boleština, da bi u drugoj polovini 20. veka ovaj vodotok postao osnova herkulovskog poduhvata izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav, jednog od najkompleksinijih veštačkih vodotokova u Evropi, koji je nepovratno izmenio lice severne srpske pokrajine.

Nažalost, masovna industrijalizacija, ali i novoveka, potpuno nekontrolisana privatizacija je ukinula gotovo sve kontrolne mehanizme kada je u pitanju (zlo)upotreba ovog vodotoka, pa je Veliki bački kanal postajao sve plići i ekonomski referentniji, a pride je od Sivca i Crvenke do ispod Vrbasa poneo i naslov najzagađenijeg evropskog vodotoka.

Somboru, u čijem ataru ova značajna vodena saobraćajnica i počinje, na čast služi da je u njegovom delu toka, za razliku od južnih komšija-lokalnih samouprava, to jedan od ekološki najuzornijih vodotokova, ali problema sa nagomilanim muljem je bilo, baš kao i sa prevodnicama na Dunavu, iz kojeg se Veliki bački kanal snabdeva vodom. Da se nešto pomera bilo je jasno kada je država opredelila zamašna sredstva za njegovu konačnu revitalizaciju, pa su ovih dana konačno okončani radovi na revitalizaciji 11,6 kilometara Velikog bačkog kanala, od Malog Stapara do Sombora, vredni oko 109 miliona dinara sa PDV-om.

Ovim radovima, propusna moć kanala gotovo je udvostručena, sa 18 na čak 35 kubnih metara, što predstavlja deo šire strategije snabdevanja Bačke vodom iz Dunava kod, Somboru obližnjeg, Bezdana. Na ovaj način će se omogućiti snabdevanje vodom, odnosno razvoj projektovanih regionalnih podsistema za navodnjavanje koji zahvataju vodu iz kanala Vrbas–Bezdan. Za izvođenje radova korišćena je kombinacija više građevinskih mašina, poput dva bagera sa minimalnim dohvatom ruke od 22 metra, dva bagera sa minimalnim dohvatom od 15 metara kao i više buldožera, kamiona i bagera sa standardnim dohvatom.

Iz kanala je izvađeno oko 155.000 kubnih metara nanosa, nakon čega je uređena i obala kanala razastiranjem celog iskopanog materijala po okolnom terenu. Izgrađeni su cevasti propusti na mestima uliva meliorativnih kanala, a izgrađena je i nova radno - inspekciona staza iskopom od oko 153.000 kubnih metara i nasipom od 21.000 kubnih metara zemljanog materijala.

Izvođači svih ovih radova su bila dva preduzeća, somborsko Vodoprivredno društvo „Zapadna Bačka“ i PTP „Dubrava“ iz Bajmoka, a pored sigurnog snabdevanja svih korisnika vodom, cilj ovih radova je bio i efikasno odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u vreme odbrane od unutrašnjih voda. Somborcima je, pak, ceo poduhvat doneo dodatni benefit, pošto je ova deonica kanala uređena tako da je konačno postala pogodna i za rekreativne aktivnosti građana, šetnju i sportski ribolov.

M. Miljenović