Žabaljskim ugostiteljima preko leta bilo dobro, a sad ponovo promet u padu

Prvi put takva odluka doneta je u maju ove godine, kad su privrednici iz nekoliko delatnosti, koji nisu mogli da obavljaju posao za vreme vanrednog stanja, dobili pomoć od 20.000 dinara po zaposlenom. Ovog meseca, doneta je odluka da pomoć bude usmerena isključivo ka ugostiteljima, koji su pretrpeli najveću štetu. Na taj način, 39 ugostiteljskih objekata je dobilo po 20.000 dinara za svakog zaposlenog, što obuhvata 105 radnika, za koje je iz opštinskog buyeta izdvojeno dva miliona i sto hiljada dinara.

Predsednik opštine Čedomir Božić uručio je rešenja o dodeli pomoći ugostiteljima, zahvalivši im se što poštuju odluke nadležnih, u cilju zaštite sugrađana od virusa.

-Ugostitelji su najviše pretrpeli u Žablju, odnosno imali najveće gubitke u poslovanju, od početka pandemije. Zato smo odlučili da im ponovo pomognemo, a oni nam uzvraćaju tako što poštuju sve odluke koje donese Opštinski štab za vanredne situacije i svakog dana sprovode sve aktivnosti koje doprinose zaštiti od virusa- istakao je Božić.

Vlasnik čarde „Debeli lad“ Saša Vlajnić zahvalio se predsedniku opštine, jer je prepoznao da ugostiteljima zaista treba pomoć.

- Izgubili smo sve vrste proslava, a gosti se plaše da dolaze i da uživaju, naročito oni stariji, promet nam je opao i to mnogo. Nakon vanrednog stanja, tamo negde u šestom mesecu, počeli smo da radimo mnogo bolje, do druge polovine osmog meseca, kad je opet počelo da biva sve gore- rekao je Vlajnić i dodao da svakog dana razmišljaju kako će funkcionisati tokom zime, ali s obzirom na to da ne znaju koje će mere biti na snazi, nisu sigurni kako će prezimiti ni na koji način će rešiti problem, koji je svakog dana sve veći.

Iz razgovora sa lokalnim ugostiteljima, zaključuje se da su meštani Žablja u poslednje vreme počeli da zaziru od sedenja u kafićima i restoranima, ali nisu odustali od poručivanja hrane. Ugostitelji se trude da ispoštuju sve propisane mere kao što su dezinfekcija, distanca između stolova i ograničenje broja gostiju, a neki restorani su čak promenili vrstu delatnosti iz restoranske u šaltersku prodaju hrane, pa im pomoć lokalne samouprave mnogo znači.

S druge strane, ugostitelji čija je delatnost brza hrana, ne osete pad prometa u tolikoj meri koliko osete oni čiji su osnovni prihodi dolazili od proslava.

Vlasnik lokala „Despasito“ Petar Klepić počeo je da se bavi delatnošću brze hrane nekoliko meseci pre početka pandemije i kaže da se trude da svakog dana budu sve bolji, kako bi im mušterije ostale verne i kako se ne bi mnogo osetio gubitak.

- Mali pazari su nam bili dvadesetak dana pred obustavu rada, a čini se i da je i sad počeo da opada promet, dok je preko leta bilo dobro. Kad uporedim prošlu i ovu godinu, ove godine nam je slabije išlo, ali ne mogu da kažem da je gubitak bio veliki - kazao je Klepić. - Trudimo se da kvalitet hrane bude na vrhunskom nivou, a da cena bude pristupačna. Kad su u pitanju cene, nismo ih uopšte povećavali, čak imamo i radnika više u odnosu na period pre početka pandemije.

M. Rašić