Vrtić i kanalizacija najpreči u Mladenovu

Smešteno u blizini Dunava, u komšiliku je Karađorđeva, lovišta, ergele, predsedničke rezidencije i petnaestak minuta vožnje od Bačke Palanke. Ovde radi Osnovna škola „Branko Ćopić“, u selu posluje i fabrika za preradu PET amabalaže koja zapošljava preko 100 radnika, bogat je kulturni i sportski život, selo ima zdravstvenu ambulantu."Savet Mesne zajednice odredio je nekoliko ciljeva, a jedan od njih je nastavak radova na kanalizacionoj mreži koja se radi godinama, a do sada je koristi oko 40 odsto domaćinstava", rekao je novinarima Slobodan Manojlović, predsednik Saveta MZ."Bilo je planirano da se radovi na kanalizacinoj mreži brže odvijaju, ali nije sve išlo kako je planirano. Cilj nam je i da stabilizaujemo snabdevanje pijaćom vodom. I kod nas je godinama bio prisutan problem snabdevanja zdravom pijaćom vodom. Izgradnjom dva nova bunara situacija se značajno poboljšala, tako da slobodno mogu reći da je ovaj problem rešen."

Urađen je projekat za izgradnju još jednog bunara, na dubini od oko 300 metara. Ranije su bunari bušeni do dubine od 150 metara, ali s obzirom na to da je u Vojvodini na toj dubini najčešće tehnička voda, a ne ona za piće, potrebno je povećati dubinu bunara, pojasnio je Manojlović.

Mladenovo je skoro tri puta veće selo od susednog Karađorđeva koje je udeljeno par kilometra prema Bačkoj Palanci, pa je malo čudno što roditelji iz Mladenova već godinama decu vode u vrtić u susedno selo.

Hramovna slava Sveti Ilija



U Mladenovu je izgrađena nova pravoslavna crkva, a hramovna slava je Sveti Ilija, 2. avgusta. Inače, Mladenovo je (do 1946. godine Bukin po nemački), na primer, pre sedam decenija brojalo 3.260 stanovnika, 1961- 3.269, 2002. skoro 3.500, a danas, kažu upućeni meštani manje od 3.000. Ovo selo je u 13. veku osnovao mađarski kralj Bela IV, a u tursko doba u selu su uglavnom živeli Srbi.Poplave 1750. i 1810. godine uništile su naselje. Oba puta selo je ponovo izgrađeno, ali 1,5 kilometar severnije od ranije lokacije. Naseljavanje Nemaca ovde je počelo 1812. godine, a njihovim odlaskom posle Drugog svetskog rata ovde su naseljeni kolonisti iz Bosanske krajine, a selo menja ime u Mladenovo po partizanskom lekaru i narodnom heroju Mladenu Stojanoviću, kome je u okviru Spomen obeležja u centru sela podignuto poprsje od bronze.

„Već duže vreme u Mladenovu postoji problem smeštaja i boravka dece u vrtiću“, napominje Manojlović.“ Svi raniji pokušaji da se ovaj problem reši nisu urodili plodom, pa ćemo morati da ga rešavamo u narednom vremenu. Određena je i lokacija za izgradnju vrtića, u blizini lepe zgrade Osnovne škole. Imamo dobru saradnju sa lokalnom samoupravom, a pomaže nam posebno prilikom rešavanja krupnih problema.“

Osamdesetih godina prošlog veka ovde su uspeli da izgrade kvalitetnu putnu mrežu po naselju. Većina puteva je i danas u dobrom stanju. Nešto je lošiji put do Ekonomije 3 i veza sa opštinom Bač, ali uskoro će biti završena izgradnja nove deonice na ovom delu puta. Još 1971. godine u centru sela izgrađeno je spomen -obeležje kao trajno sećanje na oko 600 boraca, partizana iz Bosanske krajine koji su poginuli za slobodu tokom Drugog svetskog rata. Zub vremena delimično je oštetio ovaj spomenik, pa su Mladenovljani rešili da ga obnove.  - Uz podršku lokalne samouprave i predsednika opštine Branislava Šušnice, odobrena su sredstva koja će biti iskorišćena za obnovu ovog spomenika - rekao je Miodrag Vajagić, sekretar MZ. - Prva faza obnove Spomen - obeležja, izgradnja prilaza, već je urađena, a nadamo se da će ceo posao biti završen ovog leta.

Miloš Sudžum

Projekat „Fokus na Bačku Palanku“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja sufinansira projekat.