Vinogradari i voćari Kljajićeva ugostili slikare Kolonije "Visovi"

Na poziv selektora, somborskog akademskog slikara Miloša Pejovića, na ovogodišnji skup došlo ih je rekordnih 25. Lepo je dočekana i poslužena i grupa turista iz inostranstva, potomaka Podunavskih Švaba, koje su nekad živeli u Kljajićevu dok se još drugačije zvalo, a i po drugim mestima zapada Bačke.

 Da sve protekne kako valja, znatno su pomogli iz Sombora gradski Kulturni centar, s Dušanom Jovićem i Udruženje Nemaca „Gerhard”, direktorka lokalne škole Branka Vuletić, te mnogi drugi entuzijasti, sve da kolonija još dugo traje.

– Osim novih dela, druženje je naznačajnije – objašnjava predsednik „Visova” Branko Šole Šoštarić. – Mi se trudimo da budemo gostoljubivi i, pošto se već dobro poznajemo nakon toliko godina, stvorena je gotovo porodična atmosfera. Srećni smo što umetnici vole da dođu na ovu našu malu Frušku goru, kako mi volimo da tepamo Burduševom brdu.

A umetnika je bilo sa svih strana, ne samo iz bliže okoline već i iz dalje, pa je motive za svoja ostvarenja ovoga puta našao i sarajevski umetnik Mirza Ajkunić. Ipak, domaćini posebno uvažavaju one koji su do sada učestvovali na svim okupljanjima. Jubilarci, među kojima su, osim Pejovića, Radomir Medić, Veroljub Pavić i Ana Ilić Panjković, dobili su posebne poklone, koje im je u znak zahvalnosti uručio Šoštarić.

Slikarima je sigurno sve bilo potaman. Inspiracije nije manjkalo, a i domaćini su se dobro pripremili pa nije smelo da fali ića i pića. Prase i jagnje se okrtetalo na ražnju, dok su komšinice iz seoskog Udruženja žena „Rubac” za sve učesnike i goste ispekle dovoljno uštipaka. Da se grla ne osuše, kvasilo se dobrom žestinom i vinima od grožđa posebnih sorti s Telečke visoravni.

Još kad je na harmonici zasvirao Branko Popović, štimung je bio potpun pa su se razgalila srca i 55 nostalgičnih gostiju koji su doputovali iz Nemačke i Francuske, čak i s druge strane Atlantika, iz Čikaga – potomci Podunavskih Švaba, od kojih su neki i rođeni u bivšem Kerneiju. Pred kraj rata iselili su se gotovo svi Nemci, koji su do tada činili većinu stanovnika sela, a ostali – kada su saveznim zakonom kolektivno optuženi za saradnju s okupatorskim vlastima. Krajem 1945. stigli su kolonisti iz Like, Gorskog Kotara, Žumberka i Korduna. Ukupno 999 porodica s 5.400 duša. 

Duga istorija i dosta imena

      Kljajićevo, oko 13 km udaljeno od Sombora, po poslednjem popisu imalo je oko 5.000 žitelja, mahom Srba, ali žitelji su i Mađari, Hrvati, Bunjevci, Makedonci, Ukrajinca, pa i nekolicina Nemaca. Prvi put se naselje pominje 1391. kao Sent Kiraj, a pod nazivom Krljaja 1601. Tu su se u okviru velike kampanje carice Marije Terezije 1765. doselile prve porodice Nemaca i urbano se vrlo brzo razvija mesto koje menja ime u Kernei. Tokom 19. veka brojalo je oko 3.000 duša i pre Drugog svetskog rata se zanatski razvilo sa preko dve radionica. Sadašnje ime je dobilo 1949. po narodnom heroju Milošu Kljajiću, rodom iz Gornjeg Seničaka na Kordunu, koji je poginuo jula 1944. na Žumberku. 

Pre tri godine je obeleženo dva i po veka od doseljavanja Švaba, pa su tada uspostavljene veze s njihovim potomcima. Ovog puta su oni prethodno obišli Gakovo / Kruševlje, Apatin, Sombor, Mali Stapar i Doroslovo. Po rečima Helmuta Šmita, rodom iz Kerneija, koji je i glavni organizator puta, ljudi se rado odazivaju da obiđu svoj zavičaj. Oni su nakon mise u mesnoj crkvi na Burduševo brdo u posetu umetnicima došli fijakerima, a za njih je sutradan u centru mesta upriličena pijaca da bi mogli kupiti i poneti za uspomenu ono što im je interesantno.

Na ispraćaju Nikola Žiža i Vladimir Basara su her Šmitu, inače velikom dobrotvoru koji je mesnoj osmoljetki poklonio računare i drugu školsku opremu, darovali sliku s pejzažom starog kraja, rad selektora kolonije lično. Njome je bio dirnut, a kao i ostali zavičajci, obećao je da će ponovo doći za slavu sela, Veliku Gospojinu.

Milorad Mitrović