Vinari i vinogradari važan deo turističke ponude Iriga

Bogom dani uslovi za uzgoj grožđa i proizvodnju vina, sa dovoljno sunca, ne previše kiše, posebno na južnoj padini gde je smeštena većina vinograda Miroslava Kovačevića, učinili su da ovaj Irižanin postane svojevrstan brend za sebe, te podstakne i druge vinare, sa kojima najveći među njima, rado sarađuje.

Jovana Stojković iz Vinarije „Kovačević” kaže da oni uvek pomažu malim vinarima, i znanjem kada proširuju posao, ali i kad je reč o otkupu grožđa od kooperanata.

Kovačević je na samom ulasku u Irig otvorio restoran kapaciteta 200 mesta, u kom se mogu degisturati vina, koja su sada već čuvena i u inostranstvu, ali i uživati u pogledu na padine Fruške gore i miru prirode. Idealna lokacija i sremačko gostoprimstvo privlače brojne goste s raznih strana.

- Irižani su dosta ponosni na našu vinariju, svi se znamo, a prepoznatljivi smo u celoj zemlji, pa i šire -kaže Jovana Stojković i dodaje da su imali goste iz Španije. Italije, Francuske, Rusije, Nemačke, Švedske, Norveške, Australije, Amerike, Japana, Kine, čak i iz Ekvadora, Egipta i Irana. Prema njenim rečima, nema države iz koje bar neki strani gost nije došao da ruča i popije čašu vina u njihovom restoranu. Dosta ljudi dođe po preporuci, a svaki drugi stranac nas preporuči i onda nam dođu njihovi prijatelji, koje sve rado ugostimo.

Za anegdote iz vinarije „Kovačević” najzaslužniji je žako papagaj Đole, koji je ljubimac restorana i koji rado pozdravi goste ili da neku opasku, jer pripada vrsti koja može da nauči neograničen broj reči za života dugog i do 80 godina. Đole je još uvek mlad, ali ume da zbuni goste imitirajući zvono njihovog telefona, nakon čega dobije smeh i uživa što je privukao pažnju.

Gosti, ipak, najviše dolaze zbog vina. Jovana Stojković koja je profesionalni somelijer, podelila je sa nama neke od tajni zanata:

- Barici u kojima stoji vino, a koji se nalaze u Starom podrumu Irig, koriste se dva do tri puta kod redovnih proizvodnji, kad su u pitanju linije tipa „aurelijus”, „šardone”, a kod nekih posebnih vrsta vina i S edicija koriste se samo jednom - ističe Stojković i dodaje da se to radi zbog kvaliteta vina, jer što duže stoji vino u bačvi, gube se ukusi, tanini, taj deo koji je potreban da bi vaše vino, svaki put kada ga flaširate, imalo približno isti ukus, a nikako lošiji kvalitet.

Miroslav Kovačević kupio je i najstariju kuću u Irigu, jednu od najstarijih u Vojvodini, koju namerava da spasi od potpunog propadanja, renovira je i od nje napravi vinsku kuću u kojoj će se degustirati fruškogorska vina, potvrđuje Jovana Stojković.

Degustacije su poseban doživljaj jer uz posebna vina ide pažljivo birana hrana. Uvek se počinje sa penušavim vinima, nakon kojih se služe brusketi, uz sovinjon idu njoke sa sirom i žalfijom, te se tako slažu ukusi redom.

- Degustacija se uvek završava slatkim desertnim vinom koje ide uz desert i uvek su lepe reakcije gostiju, jer pri obilasku Starog podruma vide proizvodnju, te dođu u vinsku kuću i sede i uživaju u pogledu na Frušku goru, pa je ugođaj potpun- kaže Stojković i napominje da je ljubiteljima lepog vina to zaokružena priča.

U sklopu Starog podruma, gradi se prodavnica vina, sala za degustacije, zatim odvojeni deo sa arhivskim vinima, ali i apartmani.

Vinarija „Kovačević” izabrala je da barike čuva u Starom podrumu, zbog tradicije, ali i samog položaja vinarije, jer je na samom putu, i sutra kada postane vinski centar i dobije svoj podrum za degustacije biće lako dostupan gostima, potvrđuje Stojković i napominje da sam položaj proizvodnje vina u ovoj vinariji počinje na najvišoj tački, a završava se u podrumu, i dosta se koristi slobodan pad vina, odnosno gravitacija za dopremanje samog vina, od prve faze proizvodnje, do poslednjeg dela, gde leži u bačvama. Pored slobodnog pada koriste se i pumpe, ali u maloj meri.

- Važno je i napomenuti da svo grožđe beremo ručno i prva selekcija se radi u samom vinogradu - kaže Stojković.  - Grožđe u gajbicama stiže u vinariju, gde zaposleni uz pokretne trake prave selekciju odbacujući ono koje ne valja.

- Ukoliko je prošao neki nezreo grozd, list ili slično, to se takođe sve ručno otklanja, sva nečistoća se otklanja, kako bi vino bilo što kvalitetnije. Grožđe ide u mušinu za muljanje potom, takozvanu muljaču, gde se od grožđa odvajaju peteljke, a zatim u prese na istiskivanje soka pa sledi fermentacija - kaže Jovana.

Maša Stakić

Projekat „Irig danas” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.