Vetrenjače u dvorištu Branislava Savića iz Deronja pokreće lahor, a izdrže oluju

Svojim inovacijama, toliko ih je usavršio da ih pokreće čak i lahor. One snabdevaju vodom njegove zasade u bašti. Umesto „pudarske kolebe” u vinogradu je kućerak sa bazenom. Tu je i krušna seljačka peć za hleb. - Vetrenjače su me oduvek zanimale.

Osamdesetih godina sam podigao prvu. Na njoj sam se i učio, jer tada nije bilo mnogo literature a ni interneta. Na fakultetu su pominjali vetrenjače, ali u kontekstu da one nisu zanimljive za Vojovdinu, jer tu nema dovoljno jakih vetrova. Mene je to pokrenulo, pošto su ljudi hiljadama godina koristili vetrenjače, pa sam pomislio zašto ne bih napravio jednu – kaže Savić.

Svake godine u dvorištu doma porodice Savić u maju održava se, već tradicionalna, izložba traktora oldtajmera, mašina koje ga poput vetrenjača takođe fasciniraju. Poseduje jedan iz 1943. godine i ne bi ga dao ni za poršea, jer je za njega od neprocenjive vrednosti. 

Ubrzo je napravio i drugu, mnogo bolju koju, kako kaže, pokreće i najmanji vetar, a pri tom je izuzetno tiha. - Treba dosta znanja da bi se napravila vetrenjača. Pogotovo na našim prostorima, jer ona mora biti nežna kao cvet da radi kada su vetrovi izuzetno slabi, ali i da izdrži velike oluje. Mora imati dobar sistem zaštite – pojašnjava naš sagovorni i kaže da vetrenjača pumpa vodu direktno iz zemlje i gura u sistem. Dolaze mu ljudi veli po savet, pogotovo vlasnici ribnjaka.

Međutim, ovdašnje vetrenjače ipak nisu namenjene za velike količine vode. Najveću primenu kaže Bane imale su u Australiji i Americi i to u prošlom veku na farmama. Bilo je kaže vetrenjača na bogatim salašima u Vojvodini, a njega i dalje kao i u mladosti fascinira ta vrsta mašine. Vodom zaliva voćnjak i vinograd. U voćnjaku ima nektarine, ali su stabla stara blizu dve decenije, pa je rod slabiji. Vinograd mu dobro dođe za pravljenje domaćeg vina u kom uživa sa suprugom posle svakog ručka.

S. Aničić Ilić