Venci za streljane civile i rodoljube

u nekoliko naselja srednjeg i severnog Banata i streljao 150 meštana u tadašnjem Petrovgradu (Zrenjaninu), Kikindi, Dragutinovu (danas Novo Miloševo) i Banatskom Aranđelovu.

U Kikindi je streljano 30 civila čija su imena uklesana na spomen-pločama u dvorištu Kurije. Tom zločinu prethodilo je streljanje devet pripadnika Narodno-oslobodilačkog pokreta. U znak sećanja na žrtve i ovog 9. januara komemorativnom skupu u dvorištu Kurije prisustvovale su delegacije Opštine, SUBNOR-a, ostalih boračkih organizacija, političkih stranaka, članovi porodica streljanih i građani. -To je bio dan sa najviše žrtava u Kikindi. U jednom danu je ubijeno 30 ljudi, i to samo zato što su bili rođaci boraca Kikindskog partizanskog odreda. Oni su uhapšeni još 1941. godine, a nakon otkrića tela tri Nemca, poljočuvara, doneta je odluka o streljanju - rekao je istoričar Marko Milošev. - Represivno streljanje bilo je generalna politika fašista ne samo Srbiji, nego u celoj istočnoj Evropi, dok se u zapadnim zemljama nije sprovodila. Dokle je išla mržnja prema Slovenima, vidi se i po tome da porodicama nije bilo dozvoljeno da preuzmu tela. Streljani su tajno su sahranjeni u zajedničku grobnicu, i tek posle rata su ekshumirani.

I na komemorativnom skupu u Zrenjaninu brojne delegacije položile su vence. I ovde je pogubljeno 30 rodoljuba, srpske i romske nacionalnosti, među kojima je bilo i skojevaca i partizana. Oni su streljani u dvorištu sudskog zatvora i potom preneti na Žitni trg, gde su jedan dan visili na vešalima. 

V. H.