Velebit, parče Like u Bačkoj, proslavio vek postojanja

Kod krsta u centru mesta parastos borcima Prvog svetskog rata služio je protojerej Srpske pravoslavne crkve Jovica Mojsilović iz Kanjiže. Proslava prvog veka postojanja sela bila je prilika da se okupe meštani i potomci ratnika poreklom iz Like, koji su se odazvali i u velikom istorijskom trenutku vratili iz Amerike da brane otadžbinu.

Na centralnoj svečanosti srpsku himnu „Bože pravde” i patriotske pesme izvele su Katarina Sočin i Sara Đaković, a meštane i brojne goste pozdravili su predsednik Saveta MZ Velebit Milutin Graovac i zamenik kanjiške opštine Nebojša Rakić.

Graovac je ovom prilikom posebno priznanje uručio najstarijem muškom potomku osnivača sela 87-godišnjem Jovanu Maljkoviću. Program su obogatili ansambli kulturno umetničkih društava iz Rumenke, Kanjiže, Srpskog Krstura, Novog Kneževca i Bačkog Gračaca.

Generalni sekretar Matice srpske i pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu za kulturno nasleđe dr Milan Micić na svečanosti i predavanju u Zavičajnoj kući „Ćemer” osvrnuo se na srpski dobrovoljački pokret u Prvom svetskom ratu i kolonizaciju Vojvodine.

Selo su osnovali dobrovoljci koji su za svoje ratne zasluge od kralja dobili zemlju. Doseljavanje iz Like u Vojvodinu je počelo 1921. godine, pa je tako i prvih dvadesetak dobrovoljaca vozom donelo drvenu građu za izgradnju brvnara, dok su se ostale kuće pravile od zemlje. Do prve polovine dvadesetih godina prošlog veka završena je gradnja većine kuća u Velebitu, dok je oko 30 dobrovoljačkih porodica ostalo da živi na okolnim salašima.

Velebit je polako dobijao izgled naselja na samoj ivici Telečke visoravni, na mestu koje se naglo uzdiže za dvadesetak metara od okoline, pa je ova uzvišica u vojvođanskoj ravnici podsetila Ličane na rodni kraj. Da bi očuvali uspomenu na zavičaj, novoosnovano selo su nazvali Velebit, na predlog jednog od osnivača sela Ilije Kolundžića. Kako se moglo čuti na svečanosti - Velebićani ponosno čuvaju parče Like u Bačkoj ravnici! Dan sela proslavljaju 10. jula na rođendan najčuvenijeg zemljaka  -Nikole Tesle.

Velebit je osnovalo 150 porodica dobrovoljaca. Većina ih je na proboj Solunskog fronta i druge odsudne bitke došla iz Amerike, a manji broj iz Rusije, gde su se kao austrougarski vojnici dobrovoljno predali ne želeći da se bore na strani neprijatelja. Tri osnivača sela su na Solunski front došla povlačeći se preko Albanije zajedno sa ostalom srpskom vojskom, dok je jedan osnivač sela na front došao iz Francuske.   

- Jedan vek sela Velebit za istoriju nije puno, ali je zaista puno za ono što su dobrovoljci i njihovi potomci prošli u svojim životima. Ti ljudi su prošli Prvi i Drugi svetski rat, prošli seobu, neki od njih i život u Americi, neki u zarobljeništvu u Rusiji, borbe na Solunskom frontu i borbe za Srbiju koja je za njih bila otadžbina koju nikada pre nisu videli jer su bili austrougarski državljani. U Velebitu su naseljeni Srbi mahom iz tri sela iz okoline Gospića, oni su doživeli proterivanje 1941. iz Bačke i represiju mađarskih okupacionih trupa, zabrane koje su usledile na njihovo ime i delo od strane Titovog komunističkog režima. To su ljudi koji su bili karakteri, persone, u kolonizaciji koja je bila najmanje organizovana i najviše dehumanizovana od svih kolonizacija Bačke i Banata od 18.veka do 1945. godine. Oni su to uspeli da prežive i pokažu zaista ogromnu životnu vitalnost - predočio je dr Milan Micić.

Najviše osnivača sela Velebit je poreklom iz podvelebitske opštine Medak: po 33 iz Vrepca i Metka, 26 iz Mogorića, 18 Zavođa Vrebačkog, 15 iz Pavlovca, 10 iz Raduča a nekolicina je bila iz Drenovca, Počitelja, Barleta, Kijana, Škare i Glogovca, dok su tri osnivača bili iz Bosne i jedan iz Kanjiže. Najbrojnije su bile porodice Graovac, Maoduš, Mandarić, Uzelac, Radaković, Njegomir, Ćurčić i Korica.   

- Specifičnost Velebita je zavičajna homogenost, jer su druga sela bila mešovita sa dve ili više zavičajnih grupa dobrovoljaca. Velebit je zanimljiv i za arhiviste i za etnologe, koji mogu da prate stanovnike iz Like od njihovog naseljavanja do danas, da prate promene u jeziku, običajima, prilagođavanju prostoru. Velebit je identitetski određen svojim žiteljima i imenom koje podseća na zavičajnu Liku, da se deo Like nalazi ovde u Bačkoj ravnici. Dobrovoljci su se teško prilagođavali Vojvodini jer su bili izuzetno teški i nehumani uslovi kolonizacije. U početku su kolonisti živeli u nehumanim uslovima, masovno su umirali žene i deca, nisu imali zemlju u vlasništvu, oruđa za rad, stoku i hranu, pa su morali da krenu sve ispočetka. Kuće su podizali, kako se to govorilo „na četiri kolca” na ledini i to su bili pravi ljudski podvizi da prvo podignu sebi kuće, a potom da izgrade naselja poput Velebita - ukazao je Micić.

Predsednik Saveta MZ Velebit Milutin Graovac ističe da je posebna čast biti na toj dužnosti za proslavu jubileja, kada se prisećaju predaka koji su dali doprinos da se Srbi okupe u državi pod jednom zastavom, za šta su dobili zemlju za zasluge u pitomoj Vojvodini, da je dalje oblikuju. Velebit je pred Drugi svetski rat imao skoro 1.000 žitelja, ali posle progona i povratka iz logora ostalo je oko 600, da bi danas imao oko 200 stanovnika.

- Da bi nam život bio bolji i ugodniji treba još popraviti i urediti infrastrukturu u selu. Ulice su asfaltirane, fali nam još par stotina metara asfalta i onda je sve do nas. Opstajemo kao samostalna mesna zajednica, održavamo poštu, imamo prodavnicu, školu i zabavište i Zemljoradničku zadrugu. Na nama je da više brinemo o selu uz podršku lokalne samouprave opštine Kanjiža, da negujemo tradiciju i da naše pretke ne zaboravljamo. Bez obzira što se suočavamo sa nekim poteškoćama, sve zavisi od nas kako ćemo trasirati budućnost našeg sela - smatra Milutin Graovac.

Milorad Mitrović