Vatrena stihija nanela ogromnu štetu Slanom Kopovu

Požar je gasilo više ekipa vatrogasaca iz Novog Bečeja i Novog Miloševa sa četiri vozila, a intervencija je trajala više od dva sata, dok vatrena stihija nije obuzdana i požar stavljen pod kontrolu.

Biljni i životinjski svet u rezervatu je stradao i biće potrebno vreme da se flora i fauna obnove. Ipak, biolog Darko Lazarević, stručni saradnik u Specijalnom rezervatu prirode „Slano Kopovo“, napominje da zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasnih ekipa požar nije dospeo do centralnog dela rezervata.

- Izuzetno suvo vreme izazvalo je i sušenje vegetacije i stvorili su se preduslovi za lako širenje požara, koji je bio podstaknut i vetrom. Uz veliko požrtvovanje vatrogasaca vatra je obuzdana, ali je izgorelo više od 50 hektara niskog rastinja i trske. Postoji ozbiljna sumnja da je požar namerno podmetnut – kaže Siniša Nešić, predsednik Lovačkog udruženja Novi Bečej, koje je upravljač rezervata.

Nešić ističe da prošle godine požara u rezervatu nije bilo, ali je 2018. u četiri navrata vatra zahvatala pojedine poteze „Slanog Kopova“. Ipak, tada je šteta bila manja, jer su vatrogasci već u začetku uspeli da suzbiju požar.

Požari u specijalnim rezervatima prirode u srednjem Banatu česti su i nanose ogromnu štetu prirodi i životinjskom svetu. Pretprošle godine „Carsku baru“ zahvatio je ogroman požar na oko 800 hektara, osakativši ovaj biser prirode. Iste godine goreo je i rezervat „Okanj“ kod Elemira, a požar je bio podmetnut.

Slano Kopovo, inače, nalazi se severoistočno od Novog Bečeja, od koga je u pravoj liniji udaljeno pet kilometara. Omeđeno je putevima Novi Bečej – Novo Miloševo i Novi Bečej – Bašaid. Ovo su istovremeno i prilazni putevi na severnom i južnom ulazu u rezervat. Ukupna površina rezervata iznosi 976 hektara.

Slano Kopovo je jedan od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara koje su od izuzetnog značaja za očuvanje bogatstva biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Nastalo je delovanjem reke Tise koja je u prošlosti često menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne udoline.

Na ovom području proširene su specifične slatinske biljne zajednice, koje su inače, u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. One se odlikuju prisustvom velikog broja retkih i ugroženih vrsta i, osim na Slanom Kopovu, očuvale su se još jedino na lokalitetima Okanj i Rusanda.

Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo je uredbom Vlade Srbije od 2001. godine proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije. Za staraoca ovog prirodnog dobra određeno je Lovačko udruženje iz Novog Bečeja.

          Ž. Balaban