Vanredna situacija lakše pada uz dobar pogled na Dunav

U skladu sa pomenutim naredbama i preporukama, razgovor smo počeli sa bezbedne distance, a kada smo utvrdili da nisam predstavnik vlasti i da notes nije ni za struju ni za ispisivanje kazni, Mira i Bogdan Martinović, par iz Rume krenuše sa ponudama, a prednjače uglavnom one “za dezinfekciju grla”. Da se stvari ne bi otele kontroli, sve je prošlo uz čašu vode i štrudlu, a Mira priča da su tu na vikendici već dve nedelje, još “pre korone”, ali da će ovog vikenda ipak morati do Rume. 

- Znamo da nam je bolje ovde, ali moramo zbog nekih zdravstvenih razloga ipak otići nekako do Rume, taman da prođe ovih par dana što najavljuju zahlađenje, pa ćemo se vratiti ovde na Dunav. Za sada smo samo na vestima videli šta se dešava jer smo ranije došli vamo, ali jasno je da je situacija ozbiljna i da nema šale – poručuje Mira.  

Njihova komšinica Kata, koja stalno živi u ovom vikend naselju, kaže da se u kraju nije mnogo toga promenilo, kao i da je u okolnim vikendicama relativno malo ljudi, obzirom da u ovom periodu dosta njih dolazi zbog voća i pripremanja kuća za proleće i leto.

- Uglavnom su to stariji ljudi kao i mi koji inače sve slabije dolaze, jer mlađi neće uopšte, a mnogi su verovatno i zakasnili pa sada ne mogu zbog zabrane… - kaže Kata koja takođe ima problema sa zdravljem zbog kojih bi narednih par dana trebala da ode do svog lekara.

Većina koji su ovih dana na svojim vikendicama na ovom potezu između Krčedina i Starog Slankamena, uglavnom se bave voćkama, cvećem i baštama, a Dragana iz Kaća koji je došao da oprska šljive, više od koronavirusa muči sudbina njegovog voćnjaka i imanja za koje je imao prilično ambiciozne ideje. 

- Jeste se sve preokrenulo naopačke u ovih nekoliko dana, ali mora se misliti šta ćemo posle. Već sam dosta uradio na ovoj parceli, ali u međuvremenu sam “zaradio” problem sa srcem pa ne bi smeo mnogo da se fizički naprežem. Međutim nisam siguran šta ću sa ovim – pokazuje Dragan rukom na svoj plac od skoro osam hiljada kvadrata - Supruga i sin nisu baš nešto zainteresovani, a ja ne bi smeo, verovatno ću ga prodati na kraju nekom ko bude hteo da se bavi voćem jer je idealno mesto za to…     

Iz “pouzdanih izvora” saznajem da je u jednoj vikendici u blizini smešten i par starijih Novosađana. Upravo u njihovom dvorišti srećem starog crno-belog mačora i mladu crnu mačkicu za čiju sam sudbinu bio zabrinut obzirom da ih nisam viđao poslednjih mesec dana. Zadovoljan saznanjem da su mačke žive i zdrave, sa kapije vičem “Novosađani, ne možete vi pobeći od Dnevnika nikako”. Na moje iznenađenje, njihova reakcija je bila kao da su me očekivali…

- Video sam ja tebe da si svraćao kod komšija sa notesom i da si nešto fotografisao – razotkrio me je odmah Pera Ostojin kojem jedna godina nedostaje da zaokruži 80. – Mi ovde inače provodimo po pola godine i više, a sada smo još pre nekoliko dana obavili veću nabavku jer se već činilo da će biti problema i sada smo mirni. Svakako odavde ne mrdamo, a mnogo je lakše biti izolovan u svom dvorištu i bašti, pa i manje gledamo vesti i taj haos koji je nastao svuda. 

To što se oženio nešto mlađom ženom od sebe, sada u doba restrikcije kretanja, Peri se može “isplatiti” jer njegova supruga Mira nije još uvek u starosnoj dobi na koju se odnose zabrane izlaska te u slučaju potrebe može otići u nabavku… Iako je prevalio šezdesetu (ali nije u grupi za zabranu kretanja) Andrija Žiga je praktično u ovom kraju “momak za sve”. Gotovo da nema placa na kojem nije kosio, orao, krčio, orezivao, zidao, vario… 

- Mislio sam da će više ljudi doći ovih dana na vikendice jer je lepo vreme, a i vreme je da se sređuju voćnjaci. Međutim, uglavnom mi se svi javljaju telefonom da pitaju kakva je situacija ovde i da jave da neće moći dolaziti još neko vreme – kaže Andrija i dodaje da poslovi oko zemlje ne mogu da čekaju, te da svaki dan ima šta da se radi…

Nisu samo stariji došli na vikendice kako bi predahnuli od pritiska vanredne situacije u kojoj smo se svi našli, a koji je u urbanim sredinama znatno prisutniji. Par mladih beogradskih parova sa decom, došli su na dan-dva, a u novinarskom notesu su svoje mesto našli Ilija i Sanja iz Zemuna koji u septembru očekuju bebu, a koji uz par odlazaka do Beograda očekuju da će dobar deo vanrednog stanja provesti upravo na svojoj vikendici.

Ono što nije moglo a da se ne primeti jeste da napetost kojom smo okovani nekako slabije utiče na ljude u ovom kraju, jer kompletno okruženje šalje tihe, ali umirujuće signale…

 

Tekst i foto: Niko Perković