Uskoro katanac i na Fantastu, dvorcu Bogdana Dunđerskog
Na ušću Velikog bačkog kanala u Tisu kod Bečeja dočekuje nas stara brodska prevodnica, u narodu poznata kao Šlajz i klasifikovana kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Podignuta je u periodu od 1895. do 1899. prema projektu Hajnca Alberta iz Ajfelovog studija. To je bila jedna od prvih prevodnica u Evropi koja je pokretana snagom električne energije.
Nadzemna čelična rešetkasta konstrukcija nad glavama prevodnice po kojoj su se kretala kolica sa mehanizmom za ručno zatvaranje i otvaranje kapija je unikatna i predstavlja inovativno, maštovito i estetski skladno i harmonično rešenje koje se izvanredno uklapa u prirodno okruženje. Nekoliko godina kasnije izgrađeno je i turbinsko postrojenje za pokretanje kapija na električni pogon, korišćenjem jednosmerne struje proizvedene u sopstvenoj centrali, što je bila novina verovatno prvi put primenjena u Evropi krajem 19. veka. Većina prevodnica i crpnih stanica toga doba pokretana je snagom vodene pare. Postoji i fotografija koja svedoči o tome da su počeci slavne bečejske škole vaterpola počeli upravo ovde u „jezercetu” između dve prevodnice gde su bečejski momci igrali omiljenu igru sa loptom…
Velika, nekad lepa kuća „na lakat” nedaleko od Železničke stanice u Bečeju izgrađena je 1925. kao hotel „Milo”. Tokom Drugog svetskog rata mađarski okupator je tu zatvarao i mučio partizane i komuniste iz Bečeja, Srbobrana, Nadalje i Turije o čemu svedoči izbledela tabla na ulazu.
Gradskom muzeju je dodeljena tek osamdesetih godina prošlog veka, nakon burne istorije i različitih namena. Ovde je smeštena postavka Muzeja revolucije. Zbog neadekvatnog održavanja dotrajale zgrade krov se urušio, mnogi eksponati trajno su nestali, a prozori zgrade u prizemnom delu više nisu zastakljeni, već su okna popunjena tablama iverice…
Na putu do dvorca Fantast, obilazimo mesto gde je pre više od pola veka bila erupcija „Bačkog vulkana” - godine 1968, 10. novembra, u 14.45 sati proradio je „Bački vulkan“ - kako je nazvana erupcija gasa u ataru zvanom „Medenjača“ neposredno uz Bečej. Sedam meseci tresla je „gasna groznica“ i to ne bez razloga. Četvorica Bečejaca su se ugušila od ugljenmonoksida koji se širio Medenjačom i ko zna koliko bi još da „naftaši“ nisu vodili sedmomesečnu borbu i konačno je 10. juna 1969. oko 9,30 ujutro erupcija zaustavljena. Koliko je „Bački vulkan“ u to vreme uznemirio javnost, potvrđuje podatak da je i Josip Broz Tito tim povodom boravio u Bečeju…
Stižemo na kraju svoj današnjeg puta, do dvorca Fantast i prvo ulazimo u kapelu Sv. Đorđa u kojoj je 1943. sahranjen Bogdan Dunđerski. Podignuta je u periodu od 1930. do 1935. i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.
Kapela je podignuta po projektu češkog arhitekte Josipa Krausa, kao građevina osnove u obliku slobodnog krsta sa kupolom i portikom ispred ulaza na zapadnoj strani. Slikar Uroš Predić, kao bliski prijatelj Dunđerskog angažovan je za izradu ikona za kapelu, nije bio zadovoljan Krausovim skicama, te je ikonostas izveden po ideji samog Predića.
Kapela je prvi put opljačkana u drugoj polovini decembra 1993, kada je zbog toga odgovarao Jugoslav Katić (1963) iz Sente. U ovaj slučaj bio je umešan i svojevremeno popularni golman FK Partizan Petar Borota, koji je četiri ikone uspeo da “utopi” jednom beogradskom uramljivaču slika za simboličnih 3.950 nemačkih maraka, ali se on kasnije branio da nije znao da su ikone ukradene. Međutim, peta ikona koja je tada ukradena, “Molitva u Getsimanskom vrtu”, nije pronađena ni do danas.
Crkvica je ponovo je poharana 2008, a odnesene su četiri ikone neprocenjivog značaja, koje su jednom već bile ukradene, pa pronađene i vraćene na staro mesto. Ukradene su ikone (ulje na platnu) “Bogorodica sa Hristom”, “Isus Hristos”, zatim “Apostoli Petar, Andrea, Jakov, Filip, Jovan i Vartolomej” i “Apostoli Toma, Matej, Jakov, Tadej, Simon i Pavle”.
Iz kapele odlazimo prema samom dvorcu koji je za razliku od većine ostalih u Vojvodini u solidnom stanju i koristi se kao hotel i restoran.
Prisajedinjenjem Vojvodine Srbiji 1918. godine i agrarnom reformom kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i mnogim vojvođanskim veleposednicima, i Bogdanu Dunđerskom je oduzet veliki deo zemlje. Dunđerski je, da bi pokazao drugima da je i dalje bogat, iz inata, u svojoj 57. godini započeo gradnju dvorca nedaleko od Bečeja.
U samom dvorcu nalaze se tri svečane sale i Bogdanov salon. Stilski nameštaj krasi unutrašnjost, ali je igrom sudbine očuvano svega nekoliko originalnih stvari kao što je Bogdanov radni sto, iznad kojeg danas stoji njegov portret. Na stolu se, kao i uvek kod Bogdana, nalaze tanjir sa dunjama i flaša za vino…
Legenda iz vremena gradnje dvorca kaže da se stotinama zaprežnih kola odvozila zemlja iskopana sa gradilišta, pa se pretpostavlja da postoje tajni hodnici koji dvorac spajaju sa ergelom. A ergela se prostire celom desnom stranom kompleksa. Lako je moguće, jer su konji bili Bogdanova opsesija, a njegov miljenik, ždrebac – Fantast.
Bogdan Dunđerski je pred kraj života pokazao još jednom svoju velikodušnost. Pošto nije imao potomstvo, 1940. godine je svoje celokupno imanje poklonio Matici srpskoj. Posle njegove smrti 1943. svetina je nagrnula u dvorac i sve opljačkala, čak je mermer iz bazena počupan. Meštani kažu da su u se u salonima dvorca decenijama napasale ovce.
Formiranjem PIK Bečeja sedamdesetih godina, kombinat dobija na upravljanje kompletno imanje. Dvorac je renoviran 1983. godine i preuređen u hotel sa pet soba i dva apartmana. U podrumu je oživeo restoran, a konji su ponovo zagalopirali ergelom. Kasnije je u tranziciji MK Grupa Miodraga Kostića privatizovala PIK Bečej i sa njim Dvorac Fantast i nastavila da ga održava.
Kako saznajemo, MK Grupa planira da napusti dvorac i vrati ga Opštini Bečej koja pak ne zna šta bi sa njim jer nije njen - naime, u toku je postupak restitucije koji je pokrenula Matica srpska kojoj je Dunđerski 1940. oporukom ostavio imanje.
Dok smo jeli „pohovano meso na Marin način” u restoranu u podrumu dvorca, stari konobar nam se poverio da za dva meseca odlazi u penziju. Ostaje pitanje šta će biti sa Fantastom jer ga MK Grupa vraća, a nema ko da preuzme pa postoji opasnost da dvorac još jednom u svojoj burnoj istoriji doživi da bude napušten i devastiran.
Robert Čoban