Uređenje svih 28 planinarskih staza na Fruškoj gori

Kako Novi Sad i njegova okolina postaju privlačna turistička destinacija i svakodnevno ugošćuju mnoge turističke grupe i pojedinačne posetioce, sada je neophodno posvetiti dodatnu pažnju razvoju odgovarajuće turističke infrastrukture ovog područja, pri čemu je veoma značajno i pitanje savremenog uređivanja planinarskih staza na Fruškoj gori, koje su trenutno, čini se, dostupne uglavnom domaćim ljubiteljima pešačenja u prirodi i planinarenja.

Jednu važnu i zanimljivu inicijativu na tom planu pokrenulo je novosadsko preduzeće „Samarija” za proizvodnju suvenira, izdavaštvo i turizam koje je pripremilo projekat detaljnog i savremenog uređivanja svih planinarskih staza na Fruškoj gori, na način kako se to danas radi u svetu, što je neophodan preduslov da se na ovu planinu masovnije dovedu posetioci iz zemlje i inostranstva.

Grupa članova Udruženja poštovalaca Svete gore Atonske, čiji je predsednik bio  direktor „Samarije” Dušan Kojičin, svojevremeno je predložila da se Fruška gora sa svojih šesnaest drevnih pravoslavnih manastira imenuje poput Svete gore Sinajske i Svete gore Atonske.

To je i ozvaničeno odlukom Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve 26. avgusta 2003. godine, na osnovu koje je vladika sremski, gospodin Vasilije Frušku goru proglasio za Svetu goru.

Nakon toga, „Samarija” je, nastojeći da pruži doprinos popularisanju Svete Fruške gore i unapređenju njenog turističkog potencijala, objavila knjigu, svojevrsni vodič „Upoznajte Svetu Frušku goru pešice” autora Borivoja Veljkovića, koja je naišla na izuzetan ođek poklonika planinarenja i turističke javnosti.

Nastavljajući u istom pravcu „Samarija” je sada osmislila projekat savremenog obeležavanja fruškogorskih planinarskih staza, koji, reklo bi se, stiže u pravi čas, potpuno se uklapajući u programske okvire proglašenja Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, kojima je predviđeno i odgovarajuće predstavljanje izuzetno vredne i bogate kulturno-istorijske baštine fruškogorskog zaleđa, smeštenog nedaleko od grada.

Planinarske staze nalaze se na područjima opština Novi Sad, Sremski Karlovci, Irig i Beočin i njihovo moderno uređenje sigurno će doprineti većem interesovanju turista za posete i obilaske Svete Fruške gore, dodaje Dušan Kojičin, podsećajući da svi raspoloživi  podaci govore o porastu interesovanja gostiju iz zemlje i inostranstva za obilazak turističkih destinacija pešice ili biciklom.

Trenutno je u toku obezbeđivanje finansija za ovaj projekt, koji će biti pokrenut odmah po obezbeđenju neophodnih sredstava.    

Kako kaže direktor „Samarije” Dušan Kojičin, posle objavljivanja knjige „Upoznajte Svetu Frušku goru pešice” ispostavilo se da nije znatnije povećan broj planinara i posetilaca Fruške gore iz drugih delova Srbije i iz inostranstva.

Mi smo shvatili da se posetioci sa strane plaše nepoznate šume i da mi, ako hoćemo da dovedemo ljude da šetaju po Fruškoj gori, moramo najpre na savremen način da uredimo i označimo svih 28 planinarskih staza, koliko ih ovde ima, kaže Kojičin. 

Ovo potvrđuje i dugogodišnji planinar i veliki ljubitelj Fruške gore, novinar Radomir Grujić iz Novog Sada:

Iskusnom planinaru nije problem da se snađe u Fruškoj gori, ali znakovi kojima su ranije označene planinarske staze su vremenom izbledeli i negde ih je teže pronaći, tako da sigurno treba ponovo i precizno postaviti obeležja na stazama, kako bi se i stranci i ljudi koji po prvi put dolaze ovde mogli lako orijentisati i snaći.

Kako ističe Dušan Kojičin, projekat savremenog uređenja planinarskih staza predviđa detaljno obeležavanje staza na Fruškoj gori znacima i putokazima od trajnog materijala, koji će biti usaglašeni sa evropskim standardima u označavanju pešačkih planinarskih staza.

Na ulazno-izlaznim tačkama svake staze treba da budu postavljene table na srpskom i engleskom jeziku, na kojima će biti prikazana mapa staze, njena dužina, vreme potrebno za njen obilazak, visinske razlike, težina staze i GPS koordinate.

Raskrsnice u unutrašnjim delovima staza bi bile obeležene podacima o pravcima i preostalim dužinama staza.

B. H.