Uklonjeni ostaci bačenih životinja kod Stapara
SOMBOR: Žitelji Stapara, jednog od većih sela somborskog atara, baš kao i stanovnici ostalih sela usmerenih ka poljoprivredi, pa samim tim i stočarstvu, u poslednjih nekoliko godina muku muče sa divljim stočnim grobljima, pa je tako i „Dnevnik“ pre nepune dve sedmice izveštavao o jednom takvom, narodski rečeno, mrcilištu na svega kilometar i po od ovog sela na putu ka Bačkom Brestovcu.
Mada su iz, kako inače tvrde za ceo slučaj nenadležnog, odeljenja somborske komunalne inspekcije tada najavili momentalnu reakciju, pre svega u nalogu upućenom ovdašnjem komunalnom preduzeću da bezbedno ukloni postojeće lešine, zakasnela reakcija od svega nekoliko dana bila je dovoljna da i pored upozorenja medija, na ovu divlju stočnu deponiju budu bačene još dve uginule životinje, odnosno krava i june. Konačno, u sredu je ovo ruglo i potencijalni izvor zaraze ipak uklonjeno.
Mehanizacijom Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“, u čijem je delokrugu rada i zoohigijenska služba, uginule životinje su utovarene u kamion i odnešene na preradu u krug Veterinarske ustanove „Proteinka“, jednog od svega nekoliko srpskih sertifikovanih i ovlašćenih preduzeća za bezopasno uklanjanje ostataka animalnog porekla. Nakon toga je mehanizacijom poravnat teren, ostatak smeća prekriven slojem zemlje, čime je privremeno rešen ovaj nesumnjivi ekološki problem Staparaca.
Ipak, ako se zna da su, prema svedočanstvima iz same Mesne zajednice ovog sela, i prethodnih godina i pored povremene sanacije te ali i sličnih divljih stočnih grobalja, ona nastavila volšebno da niču, ne bi trebalo gajiti preterani optimizam u pogledu iskorenjivanja ovakvog neodgovornog ponašanja ovdašnjih stočara.
Osnovni problem u nicanju ovakvih mrcilišta je pre svega činjenica da niko ne želi ili ne može da imenuje vinovnike, prema kojima bi onda i mogla primeniti neka od zakonskih sankcija koje su na raspolaganju državnom aparatu. Sama država, odnosno njen aparat, često prebacuje „lopticu“ u tuđe dvorište, pa tako veterinarska inspekcija tvrdi da sve ovo nije njihov problem pošto uginula stoka nema ušne markice, varoškim komunalcima ingerenciju „uskraćuje“ podatak da se mrcilište ne nalazi na gradskom građevinskom, već poljoprivrednom zemljištu, poljoprivrednim inspektorima...i tako u nedogled.
Prilikom svog poslednjeg boravka u Somboru, krajem januara ove godine, resorni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio skoro, kako tada reče u nekoliko narednih meseci, obelodanjivanje nove i sveobuhvatne strategije države Srbije u rešavanju problema bezbednog uklanjanja animalnih ostataka i njihovu preradu, što bi trebalo konačno da reši i problem divljih stočnih gorbalja, poput ovog u Staparu. Važnu ulogu u tome imaju i imaće upravo pogoni za preradu, poput somborske „Proteinke“, ali na donošenje konačnog rešenja uticaj, potvrdio je tada Nedimović, ima i međunarodno suđenje države Srbije sa inđijskom „Energozelenom“, firmom belgijsko-luksmburškog kapitala, pred Arbitražnim sudom u Vašingtonu čiji bi se ishod uskoro morao saznati.
Tekst i foto: M. Miljenović
