U Velebitu i Kanjiži obeležen Vidovdan

U Zavičajnoj kući „Ćemer“ u Velebitu u okviru manifestacije „Karavan mladosti za dan svetlosti“ osmi put je upriličen svečani program, posle svete liturgije koju je u kanjiškom pravoslavnom hramu služio protojerej Jovica Mojsilović.

Na svečanosti u Velebitu ukazano je na značaj Kosovske bitke i kosovskog zaveta za srpski narod, koji je kako je naglasila Danica Tomaš, deo našeg nacionalnog identiteta i da je cilj da se najmlađi upoznaju sa tim nasleđem. Deca su poslužena tradicionalnom posnom trpezom i ukrasila su Zavičajnu kuću „Ćemer“ vencima od poljskog cveća, u znak sećanja na sve poginule i stradale na Vidovdan.

- Bez sećanja na korene i odakle potičemo ne možemo sebe da gradimo kao ličnost. Pripremamo se i za obeležavanje stogodišnjice osnivanja sela Velebit, koja će biti organizovana 10. jula, tako da očekujemo sve ljude dobre volje da nam se pridruže u slavlju - kaže Danica Tomaš.

Radmila Marjanov Panjević koja održava Zavičajnu kuću „Ćemer“ naglašava da kroz razne manifestacije, nastoji da mlađim naraštajima predstavi srpske običaje, da bi to vrednovali i time se ponosili.

- Ne trebamo se stideti svoje tradicije, jer nije manje vredna nego tradicija drugih naroda. Treba ono što je bilo da zadržimo, podržimo i sačuvamo. Svake godine se uključuje sve više omladine  - ističe Radmila Marjanov Panjević.

Ona je podsetila i na predanje da za Vidovdan cvetaju crveni i plavi cvetić Vid i Vidana, pa se oni traže i beru.

- Mladići traže crveni cvetić, a devojke plavi i onda se na tome spava, pa ako mladić sanja neku devojku njome će se i venčati. Da bi deca otišla u prirodu, videla i upoznala bilje, traže ivanjsko i drugo cveće pa i Vidu i Vida, koje je jako teško naći. Moj moto je bio, da deca prođu celu livadu da bi i ako ne nađu Vidu i Vidana, upoznaju svo drugo cveće kojeg ima u izobilju - ukazuje Radmila.

U organizaciji lokalne samouprave opštine Kanjiža i Kulturnog udruženja „Vožd“ u kanjiškom Domu umetnosti je priređen svečani program „Vidovdan 2021“, uz učešće glumaca Sanje Mikitišin i Ljubiše Milišića, članica SAKUD- a „Sveti Sava“ Maje Grče i Teodore Mandarić i profesora istorije Viktora Đerija.

M. Mitrović