U Utrinama su realni i ne prave velike planove

Sa okolnim naseljima Utrine su se asfaltom spojile tokom šezdesetih godina, dok se unazad dve-tri decenije putevi revitalizuju iz svih pravaca - Kavila, Kevija, Sterijinog.

- Početkom sedamdesetih, kad je bila komasacija, ljude su ugurali u ovo selo, dobili su svi placeve i od tad je krenulo naselje da raste i najviše je bilo oko 1.200 stanovnika - priča nam sekretar Mesne zajednice Utrine Jožef Molnar, koji je rodom iz Subotice. - Sad je pitanje ako imamo i 900 stanovnika... Mladi su otišli, ne samo u inostranstvo, već u grad, a najviše idu u Adu. Takođe, naraštaj je opao, stariji ljudi umiru.

Ipak, ono što od samog početka i dalje postoji u Utrinama, to je poljoprivreda. Čak i na amblemu imaju simbole svog mesta - salaši, vetrenjača i žito, i krave.

- Oni koji su ovde ostali bave se poljoprivredom, dok je stočarstvo ranije baš dobro išlo - kaže naš sagovornik. - Inače, uzgajaju se kukuruz, žito, suncokret, u velikom broju ima uljane repice, šećerna repa opada, dok ima i onih koji uzgajaju i sirak iako ovaj teren nema toliko padavina, pa zemljište nije za tu kulturu. Imamo nekoliko povrtara, dva-tri gazdinstva koja rade voće, jer ovo područje nije pogodno za voće i grožđe, crna je zemlja.

Budući da je Mesna zajednica zajednička za tri naseljena mesta - Utrine, Obornjaču i Sterijino, godišnji mesni samodoprinos im sveukupno iznosi oko tri i po miliona dinara. Međutim, taj novac ide u lokalnu samoupravu od koje dobijaju onoliko para koliko kasnije potražuju za projekte.

- Nemamo velike planove, jedino da opstanemo i da pomažemo ovim ljudima koji su ovde - ističe Molnar. - Manje ulice bi trebalo asfaltirati, odnosno obnoviti one koje su napravljene od betona i dosta su uništene. Iz opštine smo dobili obećanje i da će nam obnoviti pijacu i uraditi nov asfalt od Ade preko Sterijinog do Utrina. 

U ulicama su čempresi zasađeni sedamdesetih, prelepo izgledaju, ali bi ih trebalo vaditi i posaditi drveće koje ne raste tako visoko. To bi mnogo koštalo, veli Jožef Molnar.

Problem je što su čempresi narasli do strujnog voda, a dešava se i da korenje ide pod kuće. Takođe, ljudi se plaše kad dođe veliki vetar, da se drveće ne sruši. Pre tri godine je jedna jelka, stara 30 godina, nalegla na crkvu, a bila je viša od nje.

U Utrinama živi skoro stoprocentno mađarsko stanovništvo, sa svega nekoliko srpskih duša. I koliko god da je nekad teško živeti u selu dalekom od svega na šta su navikli oni koji žive u većim mestima, Molnar je veoma srećan što više nije u gradu i ne može ni da zamisli da napusti svoj salaš i opet ode međ beton.

- Meni je ovde lakše i ježim se već od grada. Ono što ovde vidim, ovaj horizont, naročito kad je zima, pa sneg i mraz, to mi je jako lepo, a drugima sve to smeta. Jako volim prirodu, a čovek ako hoće, može i ovde da živi, da nađe posao i svoj život. Vazduh nam je čistiji. Ljudi su se otuđili od prirode, ne shvataju koliko je to bogatstvo – poručuje Jožef Molnar.

 L. Radlovački