U toku pripreme za obnovu Zavičajnog muzeja u Rumi
RUMA: Zavičajni muzej, jedna od najvažnijih ustanova kulture u Rumi, biće adaptiran i to na 60. godišnjicu od osnivanja i velikog jubileja - 250 godina od izgradnje objekta grofa Marka Pejačevića u kome je i smeštena. Sveobuhvatne radove u tom jedinstvenom prostoru, koji je pod zaštitom države i u kom se decenijama okupljaju poklonici kulture, finansiraće Opština Ruma.
Lokalna samouprava finansirala je rešavanje problema s vlagom u Muzeju, što je bila višedecenijska boljka najstarijeg spratnog objekta u gradu. Sledeća faza radova obuhvata potpunu zamenu stolarije, a posle isušivanja zgrade sledi malterisanje i izrada nove fasade. Što se tiče unutrašnjih radova biće rekonstruisane i postavljene nove podne obloge, nove elektroinstalacije, a potom će uslediti molersko - farbarski radovi.
Uz pomoć Ministarstva kulture i Opštine Ruma biće nabavljena opreme za novu stalnu postavku koja će obuhvatiti gotovo celo prizemlje i manji spratni deo objekta. Zavičajni muzej u Rumi će nakon završetka radova biti bogatiji i za nove, vredne arheološke eksponate pronađene na lokalitetu Ayine njive u Klenku, koji svedoče o osam milenijuma života na ovim prostorima.
Prema rečima kustosa arheologa Zavičajnog muzeja u Rumi Uroša Nikolića, kako bi se unutrašnji radovi obavili što efikasnije, uz pomoć opštine obezbeđen je pogodan prostor za privremeno preseljenje muzejskih eksponata i depoa.
- Privremeno smo premestili naše eksponate u zgradu stare Biblioteke, taj prostor je obezbeđen, postavljen je i video- nadzor - objasnio je Nikolić. - Sada selimo i deo nameštaja kako bismo zgradu učinili što pristupačnijom za radove i ubrzali proces postavljanja stalne postavke, a samim tim bili dostupni građanima i posetiocima i kako bismo mogli organizovati izložbe, manifestacije, promocije knjiga i prezentacije filmova.
Muzejski fond čini više od 10.000 eksponata u sastavu arheološkog, etnološkog, istorijskog i likovnog odeljenja. Osnovan je 1962. godine i smešten je u zgradi koju je osnivač grada baron Marko Pejačević podigao 1772. godine kao svoju zadužbinu za potrebe niže gimnazije. Zgrada je jedinstven primer graničarske arhitekture i kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja nalazi se pod zaštitom države.
S. K-č