U Subotici predstavljena knjiga dr Uglješe Belića

Autor knjige daje kritički pregled razvoja enciklopedijskih projekata u Jugoslaviji i Srbiji u dužem vremenskom periodu (1925−2014) da pokaže elemente promenljivosti ovog naučnog žanra i ukaže na ideološku konstantu – (ne)dovoljno prisustvo odrednica o doprinosima žena. Na promociji su, pored autora,  govorili dr Margareta Bašaragin, dr Miloš Pankov, komentator i prof. dr Svetlana Tomin, mentorka.

Belić je analizirao dva uzorka empirijskih podataka: jedan čine odrednice u dosadašnjim enciklopedijama, a drugi čine novih 106 odrednica o ženama zaslužnim za razvoj društva u Jugoslaviji i Srbiji. Rezultati analize su od koristi za rad na enciklopedijama na srpskom jeziku, leksikolozima i posebno onima koji se bave kulturnim sličnostima i razlikama u diskriminaciji žena. Prema rezultatima istraživanja mnoge znamenite žene izostavljene su iz enciklopedija ili su njihovi doprinosi umanjeni i marginalizovani.

Žene su predstavljene samo u određenim oblastima i preko rodbinskih veza, jer žena pripada ocu, mužu bratu, primetio je Miloš Pankov:

- Žene su u veoma malom broju prisutne kao autorke enciklopedijskih odrednica, veoma retko učestvuju u radu glavne redakcije i uređivačkog odbora. Oblasti delovanja su prevashodno umetnost i obrazovanje, što potvrđuje široko rasprostranjeni narativ da ženske osobe stereotipno služe za zabavu i brigu o deci i mladima. Treba istaći da Belić u protoku vremena, naročito u „Enciklopediji Vojvodine“, konstatuje blagi pomak u pravcu uvažavanja ženskog stvaralaštva. Autor je predstavio i znamenite žene kroz oblast delovanja - rekao je dr Miloš Pankov.

Uglješa Belić se osvrnuo na primere spisateljice Eustahije Arsić i Jovanke Broz. U enciklopediji je navedeno prvo u kojim su rodbinskim vezama bile pomenute žene, a ne njihova dostignuća.

- U postojećim enciklopedijama uobličenje teksta je rodno diskriminatorno, odabir podataka o ovim ličnostima manjkav i sve tekstove potpisuju muške osobe. Upotreba rodno osetljivog jezika izostaje a njena identifikacija se nedopustivo vezuje za patrijarhalnu predstavu. U tome prednjači određivanje znamenite ženske osobe kao supruge i insistiranje na opisu bračnog stanja - rekao je dr Uglješa Belić.

Knjiga govori o tome da enciklopedijske tekstove sačinjavaju muškarci izuzetne akademske moći koji direktno utiču na produkciju znanja našeg društva i formiranje ukupne društvene svesti u kom veoma malo prostora ostaje za znamenite žene.

- Knjiga nam poručuje da je uvažavanje znamenitih osoba koje su živele i delovale na našem prostoru moguće ostvariti tek kada se ideološki obojeni tekst isključi iz enciklopedija. To je moguće ostvariti poštovanjem principa interkulturalnosti i oslobođenjem od stereotipa – rekla je Margareta Bašaragin.

Na promociji je bilo reči i o znamenitim Subotičankama i pokrenuto je pitanje kriterijuma znamenitosti. Knjiga je objavljena u ediciji Fondacije akademika Bogumila Hrabaka za publikovanje doktorskih disertacija kao 18. knjiga u ediciji.

Tekst i foto: S. Iršević