U SREMSKOJ MITROVICI SE BRINU O OSOBAMA SA INVALIDITETOM Zajedničkim snagama rešavaju probleme
Osobe sa invaliditetom često su sistematski isključene iz svih sfera života, a retko kad uspeju da nađu i svoje mesto u poslovnom svetu. Zato se sve više udružuju, ne bi li zajedničkim snagama iznedrili rešenja za probleme sa kojima se suočavaju, a oni su različiti, u zavisnosti od oboljenja i stepena invaliditeta.
To je potvrdila i zamenica načelnika Gradske uprave za socijalnu zaštitu i zaštitu životne sredine u Sremskoj Mitrovici Slađana Mirčeta, rekavši da najveća pomoć koju im oni pružaju kao lokalna samouprava, dolazi upravo preko finansiranja udruženja građana.
– Ove godine se na naš konkurs iz oblasti socijalne zaštite prijavilo 40 udruženja, među kojima oko 80 odsto čine udruženja građana osoba sa invaliditetom. Imamo i novih udruženja koja se bave pitanjem autizma, što je i za nas u Upravi novo iskustvo. Imamo i udruženje dijabetičara, zatim bubrežnih bolesnika i ono koje brine o osobama sa Daunovim sindromom. Ohrabrujući je podatak da se u zadnjih nekoliko godina nije registrovala nijedna nova osoba sa tom dijagnozom. Grad Sremska Mitrovica je izdvojila sedam miliona dinara za njihove projekte. Istakla bih dva bazara prodajnih iozložbi za invalidna lica koja realizujemo, sa ciljem da se šira javnost upozna sa njihovim radom, ali i sa njima samima, a smisao je da osobe sa invaliditetom postanu vidljivije ostaloj populaciji, i u skladu sa tim se što bolje socijalizaciju u društvu kom pripadaju – kazala je za „Dnevnik” Mirčeta, dodavši da se bazari organizuju za Uskrs i Novu godinu.
Ove godine je bio peti put kako su, kao lokalna samouprava, događaje uvrstili u redovnu aktivnost, a zamenica načelnika kaže da su prvi put organizovali događaj na otvorenom, ispred Turističkog centra.
Pre godinu dana, zamenica načelnika Gradske uprave za socijalnu zaštitu i zaštitu životne sredine u Sremskoj Mitrovici Slađana Mirčeta došla je na ideju da napravi nalepnice za osobe sa invaliditetom, uz koje bi se dobijale i kartice. Institucije koje bi imale nalepnicu su one koje Grad finansira, ili koje su u bilo kojoj ingerenciji Grada, a korisnik koji ima karticu ne bi morao da čeka red. Drugi korak kartice je da te institucije daju popuste za određene usluge koje grad finansira i na taj način bi i osobe sa invaliditetom videle da nisu isključene iz našeg vidokruga.
– Mislim da su pažnja i empatija najveći smisao, i to treba vratiti među ljude, kako bi se i sam položaj osoba sa invaliditetom podigao na viši nivo. Nadam se, kada vi dođete sledeći put, da će ova priča zaživeti, i da će neki grad ovo od nas prepisati, bila ja na ovom mestu ili ne – kaže za kraj naša sagovornica.
– Svaki put kada pravimo te prodajne izložbe, kreatori se rado odazovu, jer u suštini, oni moraju da opravdaju sredstva koja im mi damo, a sa druge strane, to im je i prilika da nam se predstave. Uključili smo i ŠOSO „Radivoj Popović ”, kako bi i najmlađi uzrast bio deo ovog događaja. Krenuli smo i sa umrežavanjem drugih građana sa njima, jer što više bude raznih ljudi, vidljivost će biti veća, pa samim tim izostaje i stigmatizacija, jer su tu svi jednaki i svoji među svojima, a s tim u vezi, ove godine je posećenost bila odlična – priča naša sagovornica.
Kako kaže, ima mnogo udruženja koja se bave invaliditetom kod dece, a što se tiče lokalne samouprave, jedna od aktivnosti u koje su uključeni je obezbeđivanje personalnih asistenata.
– Kada sam počela da radim pre pet godina, mislim da je tada bilo 14 dece kojima je bio potreban, a danas je taj broj 60. Personalni asistenti su aktivni u udruženjima, tako da smo svi u suštini povezani. Naša Uprava ima i Fond za decu sa retkim bolestima, i tu pomažemo deci koja čekaju na operacije ili na inhalatore. Dosta imamo ekspanziju autizma, što spada u grupu invalidnih lica, a njima trebaju komunikatori, pa smo tako pravili humanitarne koncerte, i uspeli smo da ih obezbedimo. Mnogo nam pomaže i ŠOSO „Radivoj Popović”, tu imamo MNRO udruženje, čiji članovi kvalitetno rade sa decom. Imamo posebno Dnevni boravak pri školi, a sa druge strane i Dnevni centar za decu, omladinu i odrasle, kao udruženje – potvrđuje Mirčeta, ističući da su pre par godina u okviru pomenute škole napravili i senzorno igralište.
Grad Sremska Mitrovica će možda biti prvi grad koji će pokrenuti uslugu roditelj – negovatelj, ne bi li biološkim roditeljima dali mogućnost izbora. Kako kaže Slađana Mirčeta, roditelji dece koja imaju neki stepen invaliditeta ili su pak u pitanju deca koja imaju normalne potrebe, ali ih iskazuju na različite načine, moraju 24 sata da brinu o njima, što im ne ostavlja mogućnost zaposlenja. Međutim, ovom uslugom bi, između ostalog, roditelji koji žele mogli raditi nekoliko sati dnevno, kako bi obezbedili bolju egzistenciju za svoju porodicu. Taj proces je u pripremi, a Slađana kaže da će više o tome biti reči kada se stvari počnu konkretnije odvijati.
Na više lokacija gradske vlasti napravile su prilaze za osobe sa invaliditetom.
– Uradili smo rampe za osobe sa invaliditetom i to u zgradi opštine i ona će uskoro biti rekonstruisana, ali i ovde kod nas u upravi, s obzirom na to da smo odvojeni. Imamo Turistički info centar u kom je takođe urađen prilaz za invalidna lica, ali adaptiran je i toalet prema njihovim potrebama. U RFZO i u penzionom, ulaz iz dvorišta ima urađen prilaz za invalidna lica. Čak smo i lift ugradili. Sportski centar ima prilaz u halu, a dve nove škole koje se grade, planirane su projektom da imaju takođe sve što je potrebno za osobe sa invaliditetom. Pomogli smo kao lokalna samouprava i detetu koje je operisalo kukove, a roditelji nisu imali mogućnost plaćanja bazena za rehabilitaciju. Kao Grad smo im refundirali troškove mesečne karte preko našeg Fonda za decu. Imamo i najuređeniju plažu u Srbiji, koja poseduje i prilaz za osobe sa invaliditetom. Svega tu još fali naravno, ali se radi na rešavanju problema onako kako smo u mogućnosti – kazala je naša sagovornica.
U Gradskoj upravi za socijalnu zaštitu i zaštitu životne sredine u Sremskoj Mitrovici omogućene su povlastice za parking mesta osobama sa invaliditetom, a pokrivaju i ratne vojne invalide, dajući im određene benefite.
– Kao lokalna samouprava smo dali na korišćenje naše prostorije udruženjima osoba sa invaliditetom. Pri jednoj našoj organizaciji osnovali smo ženski centar, koji je udružio sedam udruženja, a tu su hranitelji, predstavnici udruženja koji se bave problemima dece sa autizmom, bubrežni bolesnici – zaključuje Mirčeta, dodavši da je cilj pokrenuti socijalno preduzetništvo, kako bi im omogućili jedan vid finansiranja, ali i pomogli u brendiranju proizvoda i slično.
I. Bakmaz
Foto: S. Šušnjević
Projekat „Unapređenje javnog interesa osoba sa invaliditetom” realizuje „Dnevnik Vojvodina pres”, a sufinansira Grad Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.