U Somboru lideri u reciklaži stakla

Mada su skloni da na svoj vlastiti grad gledaju kroz izuzetno kritičke naočare, percipirajući ga daleko lošijim nego što to stvarno jeste, najnovija istraživanja javnog mnjenja govore da su i sami Somborci svesni toga da žive u sredini koja se ipak može pohvaliti komunalnom čistoćom, bez obzira što ima puno prostora za pozitivne pomake.

Nedavno istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni

ekonomski razvoj (NALED) pokazalo je da je čak 82 odsto ispitanika u Somboru zadovoljno načinom prikupljanja i odnošenja otpada. Ovo istraživanje koje je obuhvatilo nekoliko srpskih lokalnih samouprava je pokazalo da je prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, koji su bili uključeni u projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” više od 60 odsto građana zadovoljno radom službi gradske čistoće u svojim sredinama, a da najbolje mišljenje vlada u Somboru u kojem, za razliku od Niša gde pozitivno mišljenje o radu svojih komunalaca ima tek

polovina ispitanika, čak 82 odsto pitanih u Somboru pozitivno ocenjuje ove usluge.

To je rezultat istraživanja u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla. Polovina tih kontejnera, koji su odmah po postavljanju dobila naziv „zvona“, dodeljena je Nišu, Somboru je pripalo 150, dok su ostali postavljeni u Kragujevcu (120) i Varvarinu (30). Prema navodima iz izveštaja NALED i nemačke razvojne agencije GIZ, koji su osmislili i proveli ovaj pilot projekat u „zvona” je odloženo oko 600 tona staklenog otpada za godinu dana, a rekordna količina od 252 tone, u periodu maj 2021 - maj 2022. prikupljena je upravo na teritoriji Sombora, iako su ovdašnji stanovnici imali dvostruko manje kontejnera za prikupljanje staklene ambalaže od Nišlija. Ono što posebno ohrabruje je podatak da je godinu ranije, na isti broj „zvona“ na somborskim ulicama prikupljeno nešto preko 165 tona staklenog otpada, pa se može reći da se razvija svest o potrebi separacije otpada i njegove reciklaže.

Prezentujući rezultate ove akcije i njen ođek u javnosti Sanela Mandić Veljkovski, projektna menayerka u GIZ-u je naglasila da nakon plastike, staklo predstavlja vrstu ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, kao i da potom slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena tetrapak ambalaža, te da je zahvaljujući nabavci kontejnera za staklo, u ove četiri jedinice lokalne samouprave prikupljeno čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019., čemu su ponajviše doprineli upravo Somborci.

Ona je iznela i stav da bi za uspostavljanje efikasnog sistema reciklaže stakla u celoj Srbiji bilo neophodno ponovo pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u našoj zemlji koji su prestali sa radom, te nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku. Kako kaže, od skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, u Srbiji se reciklira svega 15 odsto, što je višestruko manje u poređenju sa prosekom od 60 odsto u Evropskoj uniji.

Regionalni centar u Rančevu

Nedavno je Sombor, u skladu sa državnom strategijom, formirao novo javno komunalno preduzeće „Regionalni centar za upravljanje otpadom Rančevo“. Poslednje dostupne informacije govore da je Evropska banka za obnovu i razvoj, kao finansijer ovog projekta vrednog 34 miliona evra, angažovala konsultanta čiji je zadatak da pripremi dokumentaciju za javnu nabavku za izvođača radova, koja bi uskoro trebalo da bude obelodanjena, kako bi sa radovima moglo da se otpočne u toku aprila ili maja. Ovaj regionalni centar, u okviru prve faze razvoja sličnih, bio bi jedan od ukupno četiri, pošto se planira izgradnja centara i u Valjevu, Užicu i Novoj Varoši.

- Ako govorimo isključivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46 odsto što je u skladu sa nacionalnim ciljevima. U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou - oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo deset puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije - rekla je Sanela Mandić Veljkovski. Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Pored projekta koji je NALED implementirao u Srbiji, on je je pokrenut i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

        M. Miljenović