U Severnobanatskom okrugu lane 180 radnika radilo na crno
KIKINDA: U Savezu samostalnih sindikata za Kikindu i opštine Nova Crnja, Čoka i Novi Kneževac predstavljene su pojedinosti projekta „Sprečavanje rada na crno”, uz učešće zvaničnika Gradske uprave, Inspekcije rada, Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda PIO, poslodaavca i predstavnika Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda.
Šefica Odseka inspekcije rada Ljubica Otoran Anić saopštila je da je tokom prošle godine u Severnobanatskom okrugu evidentirano 180 radnika na crno i iznela uverenje da nakon povećanja kazni, poslodavcima neće biti isplativo da imaju radnike u sivoj zoni. Sada kazna za pravno lice iznosi oko 300.000 dinara, a trebalo bi da bude 1,5 miliona dinara, a za preduzetnike 650.000.
Ona očekuje da najviše pomaka u sprečavanju rada na crno u ovoj godini bude jer je uveden sporazum o priznanju krivice. Napomenula je da su jako veliki problem imali oko prekršajnih kazni koje su u suštini bile stimulativne za one koji zapošljavaju na crno, a da sa znatnim uvećanjem kazni, uverena je, da angažovanje radnika na crno neće biti isplativo.
- Šaljemo sa ovog skupa snažnu poruku da se rad na crno više neće tolerisati. Što se našeg Sindikata tiče, nema meseca a da nam se neko ne obrati. Govorimo im da je Inspekcija rada prva i najvažnija karika. Sa njima veoma dobro sarađujemo – kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Ilija Drljić. - Ovaj problem iziskuje i ličnu hrabrost radnika. Neki od njih su dovoljno hrabri i istrajni da, u skladu sa zakonom i uz našu pomoć, reše problem. Postoji sistem koji može da im obezbedi da ne ostanu bez posla i da legalno rade.
Član Gradskog veća Kikinde Saša Tanackov predočio je podatak da u Srbiji na crno radi između 600.000 i 800.000 ljudi.
- To je alarmantna brojka koju treba smanjiti i dovesti u pristojnu meru i prosek kakav je u većini evropskih zemalja - rekao je Tanackov. - Ljudi koji rade na crno lišeni su svih prava, a i država gubi, jer je manje novca u buyetu. Otvaranje novih radnih mesta direktno utiče na smanjenje broja onih koji rade na crno. Tendencija lokalne administracije je da i dalje radi na stvaranju takvih uslova da budemo privlačna investiciona zona za investitore.
- Naš je zadatak da sprečavamo rad na crno i nezaposlene uvodimo u redovne tokove rada - poručila je direktorka Filijale NSZ u Kikindi Jelena Mitrović. - Po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, osobe koje su zatečene na radu na crno kod poslodavaca snose sankcije i imaju zabranu ponovnog prijavljivanja na evidenciju NSZ. U 2016. godini dobili smo sedam rešenja za skidanje sa evidencije za osobe koje su zatečene da rade na crno, dok je u prošloj i pretprošloj godini pristiglo po jedno rešenje od inspekcije.
M. Mitrović
Foto: Grad Kikind