U Sanadu održan četvrti susret ovčara, u Potisju 30.000 ovaca

Učešće su uzeli ovčari iz Sanada, Čoke, Novog Miloševa, Padeja, Mokrina, Gornjeg Brega, Mola, Iriga, Čeneja i drugih mesta, a među gostima bili su zamenih pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumartsvo AP Vojvodine Robert Otot i zamenik predsednika čokanske opštine Ferenc Balaž.

Predsednik Udruženja „Čokanska cigaja“ Miloš Milanov izražava zadovoljstvo što je poraslo interesovanje jer je znatno više izlagača, a i publike.

- Svojim kolekcijama ovaca predstavilo se oko 30 izlagača, što je znatno više nego što smo imali prethodnih godina. To je verovatno i zbog toga što se ljudi više interesuju za ovčarstvo, pa se ovde upoznaju i razmenjuju iskustva. Ovce lakše podnose sušu nego previše padavina, zbog toga na našem području opstaje „čokanska cigaja“, koja je kao autohtona rasa stvorena na ovom podneblju i ovaj teren joj najviše odgovara – kaže Milanov.

Umatičenje ovaca je jedna od mera koja doprinosi unapređenju proizvodnje u ovčarstvu, naglašava direktor bašaidske Ž „Greda“ mr Dragutin Kovalik.

- Da bi se svaka oblast proizvodnje u poljoprivredi unapredila mora se pratiti, pa je umatičenje jedna od mera koja poboljšava praćenje proizvodnosti i genetske osnove, kao i načina držanja ovaca. To je prednost svih koji se opredele za uzgoj ovaca da uspostave praćenje sopstvene populacije kako bi došli do nekih saznanja o kvalitetu, a same mere stimulacije koje se mogu ostvariti umatičenjem ovaca nisu samo u podsticajnim sredstvima, nego su i u tome da bi se poboljšao potencijal stada u gazdinstvima – ukazuje Kovalik.

Ovčarstvo na ovom području Banata u opštinama Novi Kneževac, Nova Crnja i Kikinda nekada je bilo mnogo prisutnije jer se uzgajalo oko 80.000 ovaca, a sada na ovom terenu ima 10.000 do 12.000 grla.

- Uglavnom su to gazdinstva po naseljima gde su se zadržale površine pod pašnjacima i mahom uzgajaju se ras ekoje mogu da koriste takav način uzgoja, kao što su „Čokanska cigaja“, a u novije vreme prisutnije su rase koje su od strane države stimulisane radi proizvodnje mesa „Vinterberg“, „Il de Frans“. Međutim, to su mali zapati koji bez intenzivne proizvodnje dopunski ne mogu obezbediti zadovoljavajuću količinu mesa, pa sami proizvođači se opredeljuju za intenzivniji uzgoj i korišćenje dopunske ishrane da bi postigli bolje rezultate. Preokupacija proizvođača je sada na rasu „Il de Frans“ i „Vinterberg“. Da bi se unapredilo ovčartsvo lokalne samouprave bi trebale da omoguće dostupnost pašnjaka uzgajivačima, kao i podsticaj za proizvodnju priplodnih grla u određenim reprocentrima. Bez toga će teško ići unapređenje, pogotovo za one rase ovaca koje su u izumirnaju, kao što je „Čokanska cigaja“, koju na našim pašnjacima ne može zameniti nijedna druga rasa, ali nemamo takve reprocentre koji mogu da obezbede kvalitetni priplodni materijal – predočava Kovalik.

Od Josipa Češljara direktora Poljoprivredne stručne službe Senta, koja pokriva opštine Čoka, Ada, Senta i Kanjiža, saznajemo da je na tom području oko 7.200 umatičenih ovaca, od kojih su 80 posto rase „Vinterberg“, a po dest posto „Il de Frans“ i „Čokanska cigaja“.

Na susretu ovčara u Sanadu, čije održavanje su pomogli Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, Opština Čoka i više sponzora, za sve učesnike je priređen zajednički ručak, veselje i druženje uz svirku harmonike oca i sina Dragana i Milana Jovića iz Mokrina.

- Imamo 74 ovaca rase „il de frans“, koje smo pre dve godine zapatili uporedo uz bavljenje muzikom. Imamo oko 14 jutara zemlje, a za ovce smo na salašu izdvojili jedno jutro. Muzika i ovčartsvo se dopunjuju, genetika je dobra kod nas za svirku jer porodičnu nastavljamo tradiciju orkestra „Tata i dva brata“, a dobra je i kod ovaca koje držimo jer su mesnate. Svirka i poznanstva koja imamo doprinose da nema problema sa plasmanom jagnjadi, jer često kada za neko slavlje pogodimo svirku proda se i koje jagnje ili šilježe – ispričao je Dragan Jović, kome u ovčarstvu i očuvanju tradicije orkestra „Tata i dva brata“ pripomažu sinovi Mihajlo i Milan.

- Procenjujemo da u stadima u ovim potiskim opštinama ima oko 30.000 ovaca. Broj se poslednjih godina povećava jer je ovčarstvo jedina grana stočarstva koja je u usponu, zahvaljujući i subvenciji od 7.000 dinara koliko se dobija za svaku umatičenu ovcu – kaže Češljar.

Domaćini i organizatori su dodelili pehare uzgajivača ovaca za najbolje kolekcije ovaca i priplodne ovnove. Šampionske pehare za najbolju kolekciju ovaca „Bergamo“ dobio je Milorad Trajlov iz Novog Miloševa, za kolekciju „Čokanske cigaje“ Todor Golić iz Čoke i za ovna rase „Vinterberg“ Vesna Popov iz Sanada.         

Pehare za drugu nagradu ponedli su za kolekciju ovaca „Il de Frans“ Dragan Jović iz Mokrina, za „Safolk“ Tivadar Mesaroš iz Banatskog Monoštora i za ovna rase „Vinterberg“ Svetozar Cveta Murgaški iz Čeneja. Treća nagrada pripala je za kolekciju ovaca „Vinterberg“ Tiboru Mraznici iz Čoke, za „Čokansku cigaju“ Đorđu Kneževiću iz Sanada i za ovna rase „Vinterberg“ Otiliji Guganović iz Verušića.

Tekst i foto: M. Mitrović