U Prvu srpsku čitaonicu i žene ulazile

Na samom ulazu u ustanovu stoji prvi statut Čitaonice koji je monah Grigorije iz Grgetega prepisao rukom, kako bi krasio zidove biblioteke.

- Još sredinom 19. veka možemo pročitati da je pisalo u članu 4. statuta da mora da se poštuje nacionalna i verska tolerancija, kao i da svako može biti i član čitaonice. Već u sledećem članu stoji da je otvorena i za žene, što je u ono vreme bio presedan. U drugim gradovima koji su decenijama nakon Čitaonice u Irigu, dobili svoje biblioteke, ovo je bilo dozvoljeno tek vek kasnije. Toliko je Irig bio ispred vremena - kaže Vera Novković.

Irižani su ponosni na ustanovu koja poseduje 50.000 knjiga, ali mogli bi više da čitaju, potvrđuje direktorka Biblioteke i dodaje da nisu velika, ali su značajna ustanova za ovu sredinu. Neočekivano, u prostoru među knjigama, ođekuje zvuk gitare. Dečak sluša profesora i vredno ponavlja akorde.

Direktorka Biblioteke u Irigu Vera Novković kaže da je jedna Beograđanka poželela da pokloni portrete svojih babe i dede čitaonici, jer su oni svoj životni vek proveli upravo u Irigu.

- Našli smo ih u knjigama, on je bio kožar i pravio je rukavice, a u Mariju se zaljubio kada mu je ušla u prodavnicu, ali prvo u njene ruke, da bi je potom oženio - kaže Vera Novković i dodaje da iako potomci ne žive u Irigu, ponosni su na svoje korene.

-U saradnji sa muzičkom školom u Rumi, kada nemaju prostora u školi, mi im ustupamo deo za časove i svima drugima kojima je potrebno - kaže Vera Novković.  U ovom prostoru imaju izložbu „175 godina Čitaonice“, ali i stalnu postavku slika. Nedavno je ovde održan 53. Sabor bibliotekara Srema, koji se i održava toliko godina. Ovaj put skup je bio posvećen jubilejima: 175 godina Čitaonice i 125 godina od rođenja Ive Andrića. Na skupu je predstavljen bibliotekar-pisac, ovog puta titulu je ponela Olga Subotić iz Pazove, koja je objavila roman. Kulturni poslenici i svi žitelji Iriga posebno se ponose uspomenom na pisca Borislava Mihajlovića Mihiza, rođenog Irižanina. Nedavno je Irig posetila i Mihizova ćerka Mila, koja je Čitaonici poklonila dva njegova portreta da budu deo stalne postavke.

- Na jednoj vidimo Mihiza u mladosti, a sliku je naslikao njegov kum i dobar prijatelj Mića Popović, dok je na drugoj Mihiz u starijim danima, što je delo Mome Kapora - kaže Vera Novković i dodaje kako im je veliko zadovoljstvo što će slike sada moći da vide svi Irižani, ali i gosti ustanove. Na zidovima biblioteke osim knjiga naravno, može se videti i vremeplov kroz Irig, fotografije i istaknuti ljudi ovog mesta.

Pri Čitaonici radi i Fond „Borislav Mihajlović Mihiz“, čija nagrada se dodeljuje svakog 17. oktobra na njegov rođendan. Tako će biti i u utorak, a ovogodišnji dobitnik je mladi dramski pisac iz Beograda Dimitrije Kokanov.

Prema rečima predsednika opštine Irig Stevana Kazimirovića rodna kuća Borislava Mihajlovića Mihiza koja se nalazi na glavnom putu kroz Irig biće otvorena za posetioce sledeće nedelje.

- Njegova ćerka Mila došla je prošle nedelje iz Nemačke, gde živi, i pošto smo završili sa fasadnim radovima, odlučila je da nam pokloni Mihizovu sobu sa nameštajem, na našu veliku radost, te će građani Iriga, ali i svi gosti naše opštine moći da vide zavire gde je nekada naš slavni pisac, kritičar i scenarista živeo - kaže Kazimirović.

Pre sedam godina pokrenut je veliki projekat kako bi se sagledalo kakvo je stanje knjiga u fruškogorskim manastirima. Pokazalo se da u većini slučajeva knjige nisu bile inventarisane po bibliotečkim pravilima, tako da se još uvek radi na tom velikom projektu.

- Nađene su mnoge vredne knjige, neke se još uvek nalaze na restauraciji i obnovi u Matici srpskoj, a neke su već prošle taj proces. Nailazili smo i na otpor, neki su se branili time da nemaju nikakve knjige i da su stradale u drugom svetskom ratu, ipak velika većina manastira je prihvatila ovaj projekat – kaže Vera Novković. -Prva je uređena biblioteka manastira Velika Remeta, pa u Krušedolu, zatim u Maloj Remeti, takođe Jazak je završio biblioteku kao i vrdnička Ravanica, međutim za tu biblioteku još nije pronađen adekvatan prostor. Ove godine se radi manastir Kuveždin.

Počasnih članova biblioteke nema puno, njihova imena stoje na zidu postavke izložbe kao i crno bele fotografije, koje svi posetioci mogu da vide, ali svakako je najistaknutiji Borislav Mihajlović Mihiz.

Maša Stakić

Foto: Jelena Ivanović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Irig. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)