Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Mokrinu Biosens osniva prvo digitalno selo

25.04.2022. 11:37 11:41
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

NOVI SAD: Istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema “Biosens” iz Novog Sada zajedno sa kompanijama Delta i “Mokrin haus” pokrenuo je projekat Digitalno selo, prvo digitalno selo u Srbiji, a iz ovog Evropskog centra izuzetnosti pored vesti o brojnih novih projekata stiže i ona da je nova zgrada Instituta završena i da su u toku unutrašnji radovi, pa se useljenje može očekivati do kraja godine.

Direktor ovog instituta, Vladimir Crnojević, kaže da su u projekta Digitalnog sela koji će biti pokrenut 24. maja uključeni poljoprivrednici i stanovnici Mokrina i da je to prvi put da se digitalna transformacija primeni u velikom naprednom selu.



To bi, kaže, trebalo da im omogući da se mnogo više oslanjaju na informacione tehnologije u svakodnevnom radu u poljoprivredi, da koriste digitalne platforme za poslove sa banakama, osiguranjem i prilikom savetovanja, ali omogući efikasniju poljoprivrednu proizvodnju, zajedničke nastupe na tržištu kroz virtuelne zadruge, nabavku repromaterijala i plasman sirovina.



"Ako se pokaže uspešnom, digitalnu transformaciju moći ćemo da primenimo na svim selima u Srbiji i na čitavu poljoprivrednu zajednicu naše zemlje. U svetu postoje digitalne farme, ali ovakva gde će se u jednom širem socijalnom kontekstu uključiti veći broj stanovnika i to različitih profila i aktivnosti, ne postoji", kaže Crnojević.



Biosensprojekat digitalnog sela pokreće nakon četiri godine pošto je u okviru tog Instituta otvoren Centar digitalne poljoprivrede Srbije i puštena u rad digitalna platforma Agrosens, koja korisnike samo pomoću pametnog telefona potpuno besplatno snabdeva bitnim informacijama zahvaljujućii satelitskoj tehnologiji.



Biosens institut trenutno je smešten u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, a po rečima Crnojevića zgrada instituta za koju je premijerka Ana Brnabić položila kamen temeljac u maju prošle godine sada je završena, a u toku su unutrašnji radovi.



"Sve ono što je bilo specifično za zgradu, a to su antivibracioni sistemi , gde je jezgro zgrade odvojeno od ostatka je završeno i uspešno testirano. Kolege iz Nemačke su ovde boravile nekoliko dana i radile testove, sve je ispalo onako kako smo i predvideli.Sada ubrzano radimo na opremanju i unutrašnjim radovima i nadamo se da ćemo ispoštovati cilj koji smo postavili, a to je da dočekamo Novu godinu u novoj zgradi, kaže direktor Crnojević.



Istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema Biosens je vodeći srpski Digitalni Inovacioni Hab. Dostignuća Biosensa prepoznata su u Srbiji i u svetu. Uključen je u neke od najvećih evropskih digitalnih inovacionih projekata.



Sarađuje sa velikim multinacionalnim korporativnim akterima iz različitih industrija poput industrije softvera, kompjuterskih igara, osiguranja i nacionalnim telima.



U Centru za senzorske tehnologije instituta trenutno se radi na razvoju silikatnih nanomaterijala kako bi se primenili u dijagnostici i snimanju tkiva raka. Ovi materijali koristiće se i za pametnu ambalažu za hranu i za medicinske implante. Nove nanočestice se konstruišu i radi efikasnog blokiranja UV zračenja i primene u bezbednijoj generaciji krema za sunčanje.



Radi se i na nanogeneratorima, razvijeni su i ultra tanki mikrosuperkondenzatori. Biosense je razvio i Plant-O-Metar, uređaj koji biljke posmatra i van vidljivog dela i u stanju je da primeti da li su pod stresom i koliko su zdrave. Precizno utvrđivanje stanja biljaka je jedan od najvećih izazova za poljoprivrednike.Tačno merenje vlažnosti zemljišta je veoma važno u poljoprivredi, jer pravilan rast, razvoj i održavanje biljaka u velikoj meri zavisi od količine vode u zemljištu.



Institut Biosens označen je kao Evropski centar izuzetnosti. Smatra se osnovom naučnog napretka naše zemlje.



Trenutno ovde radi 140 naučnika. U planu je da se u naredne tri godine zaposli još 100. Na multidisciplinarnim istraživanjima rade naučnici iz oblasti prirodnih nauka i eksperti za informacione tehnologije.

Piše:
Pošaljite komentar