U Bačkoj Palanci se traži vekna od 29 dinara
BAČKA PALANKA: Sve je više pekara u Bačkoj Palanci i okolnim selima, jer ne samo da su stare pekare opstale već se otvaraju i nove. Koliko ima pekara, kažu stručniji, toliko ima i vrsta hlebova koje ne zavise samo od majstora već i od kvaliteta, a posebno se razliku po ceni.
Tako, na primer, pored „narodnog hleba“, odnosno hleba „Sava“ koji se mesi od brašna TIP 500, a čija vekna od 500 grama u maloprodaji košta 29 dinara, ima i vekni iste gramaže, ali drugačijeg sastava koje koštaju i 70 dinara.
U sastavu naše firme rade dve pekare i to jedna u Bačkoj Palanci, a druga u Kovinu, kaže za „Dnevnik“ Jovo Živkov, direktor AD „Podunavlje“.
Prema njegovim rečima, ne samo da se pridržavaju Odluke nadležnog ministarstva o obaveznoj količini hleba tipa „Sava“ već ga proizvode onoliko koliko mušterije traže, pa je to i više od obaveze.
Nema neke zarade na ovoj vrsti hleba, ali obzirom da smo mi domaći trgovinski lanac sa sa preko 120 prodavnica u Vojvodini, odnosno celoj Srbiji, hleb iz naših pekara ide samo u naše prodavnice, kaže Živkov.
Interesantno je da i u prodavnicama „Podunavlja“ ima dosta mušterija iz EU, odnosno susednog gradića Ilok u Hrvatskoj.
Bačku Palanku i ovaj srednjovekovni gradić povezuje dunavski most koji bukvalno ulazi u poslednje ulice dve varoši.
Kupci iz Iloka dolaze automoobilima, motorima, biciklima, a za lepog vremena i pešice.
Kupuju u Palanci uglavnom ono što je mnogo jeftinije nego kod njih. Nije retkost da ovde kupuju i hleb, jer je vekna „narodnog hleba“ kod njih skoro 70 dinara, a ona od belog brašna 1,20 evra.
U Palanci kupuju i pivo, posebno u velikim flašama, „krmače“, ali i cigarete, jer, na primer, kutija „ronhila“ kod nas je jefitija 180 dinara, pa je lako izračunati kolika je ušteda, recimo na dve šteke.
Kako dodaje, njima hleb nije osnovna delatnost, odnosno on je roba koja se mora naći na rafovima prodavaca, pa proizvode i druge vrste hleba, naravno, najviše od belog brašna.
Nedavno je u javnost procurila vest kako, navodno Vlada razmišlja da ukine uredbu o obaveznoj količini proizvodnje hleba tipa „Sava“. Ta vest je naišla na različite komentare, posebno na one da će time biti najviše pogođeni potrošači sa tanjim džepom.
Primer „Podunavlja“ govori da pekari nisu u gubitku ni u proizvodnji ove vrste hleba, ali da je zarada mnogo veća na drugim vrstama, posebno na pecivima...
Državni normativ, odnosno kalkulacija cene hleba tipa „Sava“, a dobili smo je u ovoj bačkopalanačkoj firmi, vrlo je jasna.
U ceni vekne hleba od 500 grama od brašna „T-500“ brašno učestvuje sa 9,07 dinara, kvasac 0,78 dinara, so 0,11 dinara, aditiv 0,42 dinara, troškovi (gas, struja, plate...) 11,30 dinara.
Cena koštanja izađe na 21,68 dinara, a akumulacija pekare 3,19 dinara. Tako da nabavna cena iznosi 24,87 dinara, marža od 6 odsto 1,49 dinara, PDV 10 odsto 2,64 dinara, pa maloprodajna cena iznosi 29 dinara.
Kao što o ukusima ne treba raspravljati, tako ne treba ni o navikama potrošača, ali je izvesno da najjeftiniju veknu ne kupuju samo oni sa najnižim primanjima već i oni koji zbog zdravlja žele da izbegnu belo brašno.
Da je pekarski zanat ponovo na ceni, između ostalog, potvrđuje činjenica da se sve više mladih opredeljuje za ovaj posao, uče u školama za pekara.
U bačkopalanačku pekaru „Podunavlja“ s vremena na vreme vaspitačice i učiteljice dovode decu, a ona se kroz igru i druženje sa čika pekarima upoznaju sa ovim poslom.
Nama je bitno da u ovoj proizvodnji nemamo gubitaka, a da bi kompletirali asortiman roba, odnosno da bi kupci u svakoj našoj prodavnici mogli da kupe sve što im je potrebno za kuću nećemo odustati od ove proizvodnje čak i da se ukine državna uredba, dodaje Živkov.
Inače, nastavlja Živkov, naša kompanija u Južnoj Bačkoj ima 56 prodavnica i prerasli smo nivo srednjeg preduzeća, jer danas zapošljavamo oko 800 radnika.
Proširili smo se osim u Vojvodini imamo i svojih desetak prodavnica u Kragujevcu, Mladenovcu, Azanji...Uspešno poslujemo, a to vam mogu potvrditi i radnici, jer se plate isplaćuju svakog 20. u mesecu, kaže Živkov.
„Podunavlje“ je privatizovano pre više od jedne decenije, a tada je, kao i većina društvenih trgovinski kuća bilo da izdisaju.
Posrtanje je počelo početkom poslednje decenije prošlog veka, posebno u vremenu svetski poznate invlacije 1993. godine i tada su mnogi napustili ovu furmu, rafovi su bili prazni.
Danas se smatra da je privatizacija ove firme, tada se ubrajala u srednja preduzeća, jedna od uspešnijih u Vojvodini, posebno kada je reč o domaćem trgovinskom lancu.
Miloš Sudžum
