U ataru Stapara sezonci kidaju metlice
SOMBOR: Nije neka velika mudrost reći da se u poljoprivrednoj proizvodnji semenske robe može zaraditi nešto više nego kada je u pitanju „obično“ ratarstvo.
Ali za tako nešto potrebno je zadovoljiti daleko složenije tehnološke kriterijume, koji, kada su u pitanju hibridi kukuruza, podrazumevaju i mnogo više manuelnog rada. Ovih dana mnogi Somborci i žitelji okolnih sela sezonskim radom na kidanju metlica dopunjuju svoj kućni budžet.
Na poljima ovdašnje poljoprivredne kompanije „Meteor komerc“ u ataru Stapara zatičemo grupu od oko 150 sezonaca, koji na dve parcele ukupne površine 50 hektara kidaju metlice, što je jedan od manuelno najzahtevnijih poslova u semenskoj proizvodnji. Prema rečima rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji, Stefana Cuce, tokom posla koji će potrajati još nekoliko dana vodi se računa i o merama zaštite i preventive s obzirom na situaciju sa epidemijom koronavirusa, pa su svi radnici u redovima postavljeni i kreću se u „cik-cak“ kako bi se održala što veća fizička distanca.
Problemi za voćare
Problem sve manje raspoloženih za sezonske poslove u poljoprivredi je najočigledniji u slučaju voćara, pošto su branje trešanja, višanja, bresaka i drugog voća ipak nešto teži i zahtevniji poslovi od kidanja metlica, dok su dnevnice gotovo iste. Zbog toga, ali i zbog niskih otkupnih cena voća i čestih izmrznuća tokom proleća i cvetanja biljaka, nemali broj, pogotovo malih voćara je u Somboru i okolini počeo da krči svoje voćnjake, koji su do pre nekoliko godina beležili ekspanziju.
- Samo kod pojedinih hibrida je moguće koristiti adekvatnu mehanizaciju koja čupa ili prosto seče metlice na ženskim biljkama kukuruza, tako da je ljudska ruka još uvek nezaobilazna u ovom poslu – kaže Cuca, uz opasku da je poželjno da se u prvom prolasku kroz polja semenskog kukuruza pokidaju sve metlice kako ne bi došlo do samooprašivanja, a ukoliko koja i „pretekne“ za svaki slučaj radi se i revizija još jednim prolaskom.
Na sastanku, polučasovnom odmoru, jedne poveće grupe sezonaca zatičemo radnike koji dolaze većinom iz Sombora i obližnjeg Kljajićeva, za koje njihov grupovođa Nikola Cico kaže da rade zajedno godinama unazad. Većinom su to stariji muškarci i žene, kao i oni poodmaklih srednjih godina, a trend je u poslednje vreme da je sve manje mladih kojima je svojevremeno dnevnica od 1.900 dinara bila odlična prilika da zarade džeparac.
- Nije da ih nema, ali ako i dođu, na njih možeš računati od ponedeljka pa do četvrtka - petka. Kad im se isplate dnevnice uoči vikenda, na njih možeš zaboraviti, jer se ili spremaju za izlaske ili „leče“ od burnog noćnog života – kaže Nikola, dok njegove kolege i koleginice potvrđuju sve manju zainteresovanost mladih za kidanje metlica semenskog kukuruza, koje je njima nasušna potreba zbog mizernih penzija ili potpunog nedostatka sredstava za život usled nezaposlenosti. I pored toga stariji sezonci su slabi na omladinu, pa ih i brane, priželjkujući daleko bolji život za njih od onog koji je njima svakodnevnica.
Jedni od malobrojnih mlađih sezonaca na kidanju metlica su mladići Miroslav i Nikola iz Kljajićeva, kojima, zahvaljujući činjenici da potiču iz poljoprivredničkih porodica, ovaj posao ne pada teško. Kako kažu, nije im prva sezona u metlicama, dobro im dođe da poprave „krvnu sliku“ svog džeparca, ali ipak imaju primedbu.
- Ne bi bilo loše da ima više devojaka, ali šta ćeš... nismo te sreće, u onoj drugoj grupi ima više devojaka, pa bi se lakše podnosilo sunce i rad - potpuno u skladu sa godinama vajkaju se ovi vredni mladići koji ne biraju posao da bi olakšali svojim roditeljima.
Tekst i foto: M. Miljenović