Tvrđavu u Baču ponovo će okruživati voda, Mostonga se vraća u staro korito

Taj kom­pleks je, za­jed­no s pod­gra­đem, pro­gla­šen za pro­stor­nu kul­tur­no-isto­rij­sku ce­li­nu od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za Re­pu­bli­ku Sr­bi­ju, a po­čet­kom pret­hod­ne go­di­ne pod­ne­ta je ini­ci­ja­ti­va za upis na Une­sko­vu li­stu svet­skog kul­tur­nog i pri­rod­nog na­sle­đa, od­no­sno no­mi­na­ci­o­ni do­si­je „Kul­tur­ni pre­deo Ba­ča“.

Usva­ja­nje pla­na, ko­ji je iz­ra­dio Za­vod za ur­ba­ni­zam Voj­vo­di­ne omo­gu­ći­će stva­ra­nje uslo­va za re­vi­ta­li­za­ci­ju de­la sta­rog to­ka re­ke i vo­de­ne po­vr­ši­ne kod tvr­đa­ve, opre­ma­nje ko­mu­nal­nom in­fra­struk­tu­rom i iz­grad­nju tu­ri­stič­kih i ugo­sti­telj­skih sa­dr­ža­ja. Otva­ra­njem ka­fi­ća, re­sto­ra­na i pro­dav­ni­ca su­ve­ni­ra pod­gra­đe bi, ka­ko se oče­ku­je, tre­ba­lo da obo­ga­ti tu­ri­stič­ku po­nu­du, a na to će sva­ka­ko­u­ti­ca­ti i for­mi­ra­nje bi­ci­kli­stič­kih sta­za.

„Cilj Pla­na je stva­ra­nje osno­va za ure­đe­nje i iz­grad­nju pro­sto­ra „Drev­nog Ba­ča sa tvr­đa­vom“ i nje­go­vo pri­vo­đe­nje pla­ni­ra­noj na­me­ni, una­pre­đi­va­njem pri­rod­nog pro­sto­ra unu­tar ur­ba­ne struk­tu­re, uz stva­ra­nje uslo­va za: re­vi­ta­li­za­ci­ju de­la sta­rog to­ka re­ke Mo­ston­ge i vo­de­ne po­vr­ši­ne kod tvr­đa­ve, iz­grad­nju tu­ri­stič­kih sa­dr­ža­ja, sa­o­bra­ćaj­nu do­stup­nost i po­ve­za­nost, kao i opre­mlje­nost pro­sto­ra neo­p­hod­nom ko­mu­nal­nom in­fra­struk­tu­rom, kao i za­šti­tu pro­sto­ra i uskla­đi­va­nje sa po­tre­ba­ma ko­ri­sni­ka. Pla­ni­ra­nje, ko­ri­šće­nje i za­šti­ta pro­sto­ra za­sni­va­će se na prin­ci­pi­ma za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i odr­ži­vog ko­ri­šće­nja pod­ruč­ja, za­šti­te pri­rod­nih re­sur­sa i do­ba­ra, bi­o­di­ver­zi­te­ta či­ta­vog pod­ruč­ja, kao i zdra­vlja lju­di“, ob­ja­sni­li su auto­ri plan­skog do­ku­men­ta, ko­ji pro­šlog le­ta bio na jav­nom uvi­du.

Na osno­vu Ured­be o eko­lo­škoj mre­ži, re­ka Mo­ston­ga kao utvr­đe­no eko­lo­ški zna­čaj­no pod­ruč­je i za­jed­no s osta­lim eko­lo­škim ko­ri­do­ri­ma či­ni deo mre­že Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Ur­ba­ni­sti ob­ja­šnja­va­ju da je pro­stor­no kul­tur­no-isto­rij­ska ce­li­na sme­šte­na na iz­dig­nu­tom te­re­nu, ne­ka­da okru­že­nom vo­dom. Tvr­đa­va Bač je iz­u­zet­no va­žan vi­še­sloj­ni lo­ka­li­tet i naj­bo­lje oču­va­ni sred­njo­ve­kov­ni for­ti­fi­ka­ci­o­ni kom­pleks u Voj­vo­di­ni. Pri­pa­da ti­pu „vo­de­nog gra­da“, pri­la­go­đe­nog za od­bra­nu u mo­čvar­nim te­re­ni­ma, sa utvr­đe­nim zam­kom i pod­gra­đem sa 36 okuć­ni­ca, ras­po­re­đe­nim sa obe stra­ne Uli­ce bač­ke tvr­đa­ve.

Reč je o pro­sto­ru u gra­đe­vin­skom pod­ruč­ju na­se­lja Bač, tač­ni­je u za­pad­nom de­lu, s tim da je naj­ve­ći deo te­ri­to­ri­je ne­iz­gra­đe­no ze­mlji­šte - ko­ri­to re­ke Mo­ston­ge i ne­u­re­đe­ne ze­le­ne po­vr­ši­ne u ju­go­za­pad­nom i se­ve­ro­i­stoč­nom de­lu, uz ka­nal.

Pro­ko­pa­va­njem ka­na­la iz hi­dro­si­ste­ma Du­nav-Ti­sa-Du­nav, krak Ka­ra­vu­ko­vo - Bač­ki Pe­tro­vac, sre­di­nom 60-tih go­di­na pro­šlog ve­ka, iz­me­njen je isto­rij­ski am­bi­jent. Tvr­đa­va je osta­la bez vo­de­nog ogle­da­la, va­žnog ele­men­ta nje­ne ne­ka­da od­bram­be­ne funk­ci­je, bu­du­ći da je pre­se­čen deo to­ka Mo­ston­ge, ko­ja je svo­jim me­an­drom okru­ži­va­la kom­pleks i sa šan­če­vi­ma pu­nim vo­de pred­sta­vlja for­to­fi­ka­cij­sku pre­pre­ku.

Na pla­nom ob­u­hva­će­nom pod­ruč­ju se, osim kom­plek­sa tvr­đa­ve Bač, na­la­ze i kal­va­ri­ja i tur­sko ku­pa­ti­lo. Po­kra­jin­ski za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re je, u sklo­pu Raz­voj­nog pro­jek­ta in­te­gra­tiv­ne za­šti­te „Ve­ko­vi Ba­ča“, pred­vi­deo ob­no­vu isto­rij­skog am­bi­jen­ta sred­njo­ve­kov­ne tvr­đa­ve, što pod­ra­zu­me­va po­vra­tak vo­de u ko­ri­to re­ke Mo­ston­ge.

Ha­mam u cen­tru Ba­ča pred­sta­vlja vred­no i ret­ko sve­do­čan­stvo o vre­me­nu osman­ske do­mi­na­ci­je na pro­sto­ru Voj­vo­di­ne. Na osno­vu ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja po­zna­to je da je ta gra­đe­vi­na ne­ka­da ima­la šest pro­sto­ri­ja: hal­vat (če­ka­o­ni­ca i gar­de­ro­ba), ša­dr­van (pro­sto­ri­ja za ku­pa­nje), ha­zna (re­zer­vo­ar za vo­du) i đul­han (lo­ži­o­ni­ca). Ha­mam je de­li­mič­no po­ru­šen, ali su sa­ču­va­ni broj­ni po­da­ci o pr­vo­bit­noj ar­hi­tek­tu­ri, kao što je slu­čaj sa de­lom ku­be­ta nad cen­tral­nom pro­sto­ri­jom.

Ide­ju o po­vrat­ku vo­de u ro­vo­ve Mo­ston­ge pr­vi put je iz­neo dr Ra­ti­bor Đor­đe­vić, ko­ji je ura­dio i plan ure­đe­nja tvr­đa­ve sa pod­gra­đem. To re­še­nje pred­vi­đa ko­ri­šće­nje kom­plek­sa kao re­kre­a­tiv­nog cen­tra, oko va­žnog isto­rij­skog spo­me­ni­ka i pred­me­ta kul­tur­nog tu­ri­zma.

Iz­u­zet­ne ar­hi­tek­ton­ske i isto­rij­ske vred­no­sti, ve­ze sa oču­va­nim pri­rod­nim ce­li­na­ma u okru­že­nju, sa­mo su ne­ki od raz­lo­ga za upis na Une­sko­vu li­stu svet­skog kul­tur­nog i pri­rod­nog na­sle­đa.

„Po­sma­tra­ju­ći spe­ci­fi­čan od­nos pri­rod­nog i kul­tur­nog na­sle­đa, ni­jed­na dru­ga lo­ka­ci­ja na le­voj oba­li Du­na­va ni­je pre­po­zna­ta sa ta­kvim vred­no­sti­ma kao tvr­đa­va u Ba­ču, a pla­to na ko­me je sme­šte­na pro­stor­na ce­li­na va­žan je ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­tet“, pod­se­ća­ju auto­ri plan­skog do­ku­men­ta.

Na­sta­nak de­la tvr­đa­ve, ve­zu­je se za pe­ri­od od 1338. do 1342. go­di­ne, ka­da je kralj Kar­lo Ro­bert An­žuj­ski oja­ča­vao gra­ni­ce kra­ljev­stva. U tom pe­ri­o­du do­la­zi do uspo­na ca­ra Du­ša­na i srp­sko-ugar­skih su­ko­ba, što je bio raz­log do­gra­đi­va­nje i oja­ča­va­nje kom­plek­sa, ko­je je tra­ja­lo ne­pu­na dva ve­ka. Ra­do­ve na utvr­đi­va­nju i pri­la­go­đa­va­nju no­vim voj­no-in­že­nje­rij­skim zah­te­vi­ma, vo­di­li su nad­bi­sku­pi, ko­ji su če­sto bi­li i žu­pa­ni. Ostao je za­be­le­žen trud Pe­tra II Va­ra­di­ja, hu­ma­ni­ste, na­uč­ni­ka, lju­bi­te­lja umet­no­sti, ko­ji je od 1495. Do 1501. za­o­kru­žio gra­di­telj­ski opus i pro­du­bio od­bram­be­ne vo­de­ne ro­vo­ve oko tvr­đa­ve. Po­sled­nja ob­no­va, pre pa­da u tur­ske ru­ke,  bi­la je za vre­me fra Pa­vla To­mo­ri­ja 1523-1526. go­di­ne

Na pri­rod­no uz­dig­nu­tom te­re­nu, na­sta­lom me­an­dri­ra­njem re­ke Mo­ston­ge, na­la­zi­lo se pa­li­sa­da­ma ogra­đe­no pod­gra­đe u ko­je se ula­zi­lo pre­ko mo­sta i kroz ula­znu ku­lu sa ka­pi­jom. U se­ve­ro­za­pad­nom de­lu me­an­dra, na ostr­vu, sme­šten je utvr­đe­ni za­mak do ko­ga se sti­za­lo pro­la­skom kroz iz­dvo­je­ni bar­ba­kan (pot­por­ni zid be­de­ma) sa svih stra­na okru­žen vo­dom. Do­bro utvr­đe­na, moć­na, le­po ob­li­ko­va­na tvr­đa­va je do­mi­ni­ra­la plod­nom, bač­kom rav­ni­com. Po­seb­nu pa­žnju pri­vla­či­la je kru­žna ku­la sa bal­ko­ni­ma na ka­me­nim kon­zo­la­ma.

Osno­vu utvr­đe­nog zam­ka či­ni ne­pra­vil­ni pe­to­u­ga­o­nik sa is­tu­re­nim ku­la­ma na uglo­vi­ma, ko­je su me­đu­sob­no bi­le po­ve­za­ne vi­so­kim zi­dom, be­de­mom. Tri oču­va­ne uga­o­ne ku­le ima­ju kru­žnu osno­vu, dok su se­ve­ro­za­pad­na i ula­zna, pro­na­đe­na to­kom ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja, če­tvo­ro­u­ga­o­ne osno­ve. Je­di­ni slo­bod­no­sto­je­ći obje­kat unu­tar tvr­đa­ve je don­žon ku­la, kva­drat­ne osno­ve, sme­šte­na u is­toč­nom de­lu kom­plek­sa. Iako je u zna­čaj­noj me­ri iz­gu­blje­na struk­tu­re utvr­đe­nog zam­ka, na­kon mi­ni­ra­nja, sa­ču­va­ni ele­men­ti upu­ću­ju na uni­ver­zal­nu vred­nost ar­hi­tek­tu­re, ko­ja sve­do­či o pri­me­ni raz­vi­je­ne for­ti­fi­ka­ci­o­ne ško­le Vi­so­ke go­ti­ke, sa ele­men­ti­ma ra­ne ita­li­jan­ske re­ne­san­se.

Jo­va­na Vu­ka­ši­no­vić