Toplo vreme otežava žetvu izvoznog proizvoda Belog Blata

Zima koja više liči na proleće pomerila je početak seče za oko dve nedelje u Belom Blatu, banatskom selu poznatom po organizovanoj preradi ove korovske biljke.

„Seča je počela 27. novembra i trajaće sve dok ne počne vegetacija, a nadamo se da to neće biti u februaru“, kaže direktor beloblatskog preduzeća „Jedinstvo” Nebojša Superov.

Uslovi za seču nisu idealni - zbog jake košave majstori nisu mogli u rit, ali plan se ispunjava i u „Jedinstvu” su zadovoljni.

„U poslednjih desetak godina proizvodnja nam se kreće između 60.000 i 80.000 snopova, a kompletna proizvodnja ide u izvoz, u Nemačku. Radno je angažovano 48 ljudi, od kojih je 11 stalno zaposlenih, a ostali se angažuju na tri, šest ili devet meseci, u zavisnosti od dužine sezone seče“, ističe Superov.

Seča će potrajati dok ne počne vegetacija. Obično je to polovina aprila, ali u beloblatskom preduzeću se plaše da posle ove netipične zime ne dođe rano proleće, jer čim trska zazeleni, seča se završava.

U Belom Blatu, nadomak Zrenjanina, trskarstvo je jedno od najstarijih zanimanja. Sezona seče trske, uobičajeno, počinje s prvim mrazevima i kada temperatura padne ispod nule. Tada je i sam žetelački rad olakšan, jer radnici ne upadaju do kolena u močvarno tlo beloblatskih trstika, a i trska se lakše seče. Sečenje trske je ozbiljan i naporan posao. Pre svega, vreme seče ili žetve pada u periodu kada su dosta ekstremni meteorološki uslovi, jer je važno da jaki mrazevi isuše trsku, sa koje tada otpada lišće.

Radnici trsku seku uglavnom ručno, uz pomoć alata zvanog đalaska. Vezuju je u snopove, posle čega se prevozi do radionica za preradu. Prerađivači, zatim, trsku klasiraju po dužini, koja dostigne i pet metara, te od nje prave krajnji proizvod. Od trske se izrađuju štukatur, termoizolacija, trščani krovovi, suncobrani, paravani i drugi artikli.

Nakon sezone branja, koja traje najkasnije do polovine aprila i kada se angažuju i sezonski radnici, sledi izrada gotovih proizvoda, odnosno trščanih pletiva, koja se najvećim delom izvoze u Nemačku. Izvoz na nemačko tržište, inače, počeo je 70-ih godina prošlog veka, kada je nekadašnji direktor Zemljoradničke zadruge „Jedinstvo” razradio tu saradnju. Godišnje se u Belom Blatu znalo izraditi i plasirati u inostranstvo približno milion kvadrata trščanih proizvoda. Bilo je kraćeg prekida u vreme embarga, ali je saradnja posle toga obnovljena, doduše na manjem nivou nego ranije.

Za razliku od nekih inostranih zemalja, gde se trska namenski gaji već godinama unazad, u Belom Blatu ona predstavlja korovsku biljku koja raste od marta do novembra. I bez obzira na to što je na banatskom tlu samonikla, baš ovdašnja važi za jednu od najkvalitetnijih.

Tekst i foto: Ž. Balaban