Testo, ali od kikirikijevog brašna

i najčešće to traže u prodavnicama zdrave hrane. Naime, pošto je shvatio da pored takozvanog „suvog ratarenja“, vrednom čoveku na selu preostaje vremena da se bavi i drugim stvarima, Florijan je, uz pomoć partnera iz Slovenije, krenuo u avanturu prozvodnje hladno ceđenih ulja iz koštica bundeve, lana, badema, kikirikija, ali i u Srbiji jedinstvenog ulja maka i oraha.



Kako se posao razvijao, tako su se kao „dobavljači“ pojavljivale i njegove komšije, koje su na sve više površina sejale, umesto kukuruz, bundevu, pa sada u maloj porodičnoj firmi „Floriol“ ima četvoro zaposlenih, koji se trude da dodatno inoviraju proizvodnju. Tako je ovih dana iz Čonoplje put ekskluzivnih restorana u srpskoj, ali i u evropskim prestonicama, krenuo najnoviji proizvod Rajčanjijevih, testo spravljeno od brašna kikirikija i drugih neuobičajenih plodova prirode.



-Na ideju smo došli gotovo spontano. Nakon hladnog ceđenja ulja iz bilo koje biljke  ostaju relativno velike količine brašna, sa kojim nismo znali šta da radimo. Sve do nedavno smo to brašno delili, neretko smo ljudima ovde u selu davali brašno crnog kima, lešnika, kikrikija ili badema a onda smo se zapitali zašto sami ne bismo probali da od tog brašna, i to bez jaja, napravimo testo.- priča Rajčanji.



- Nabavili smo italijanske mašine i njihovu recepturu, ali ma koliko da smo sledili uputstva i standarde, testo je izlazilo u gotovo smešnim formama. Ukusno jeste, ali bizarno izgleda. I onda smo se jednog dana zainatili, zaključali sami sebe u pogon i rešili da ne izađemo iz njega dok ne „provalimo“ u čemu je problem.- smeje se Florijan i pokazuje pakovanje testenine koja bi po nutritivnom kvalitetu bila sasvim preporučljiva i za Novaka Đokovića.



Kako se u porodici Rajčanji, čija glava i danas najveći deo vremena provodi za upravljačem traktora ili kombajna, puno polaže na praćenje najsavremenijih trendova i obilazak specijalizovanih sajmova, u „Teraflori“, još jednoj mini-firmi ovih vrednih Čonopljanaca, počeli su i sa proizvodnjom, malo je reći egzotičnih, sirupa za sokove.



-Za proizvodnju sirupa koristimo, tako da kažem antičku, metodu proizvodnje maceriranjem. Cvetovi ili plodovi se usitne, natapaju vodom u kojoj stoje od 24 do 48 sati, nakon čega se izdvaja ono najkvalitetnije iz takve tečnosti.- pojašnjava Florijan Rajčanji.- U našoj zemlji se zaista malo polaže na zdravlje, pa i to tek kada se neko razboli, ali prednosti rastavića, maslačka, ili miloduha i majorana su vrlo dobro poznate u Evropi i razvijenom delu sveta, pa i od njih, baš kao i od mente i bosiljka pravimo sirupe.- kaže Florijan, koji se posebno ponosi sirupom od latica ruža, koji se u tradicionalnoj, narodnoj medicini odavno koristio kao pravi čuvar pluća.



Puno drugih planova se „krčka“ u vrednom domu Rajčanjija, kao onih o proizvodnji majoneza bez jaja, konzervansa i bilo kakvih aditiva, a ono na čemu ovde insistiraju služi im na čast. Naime, od samih početaka proizvodnje ove male fabrike zdravlja iz prirode, poštuje se osnovno pravilo da se koriste samo domaće sirovine.



-Sve smo uspeli sami da proizvedemo ili da pronađemo nekog našeg čoveka kojem je to uspelo. Sad me samo muči crni kim, koji se uzgaja u Iranu,Siriji i Egiptu, takvo suvo i toplo podneblje mu treba. Ali čuo sam ovih dana da je jedan prijatelj u Osijeku uspeo da ga uzgoji, pa ćemo videti...- spreman je za na novu avanturu Rajčanji.



M.Miljenović