Temerinci imaju ideju za mali velnes centar

Voda iz Temerina po svojstvima je najbliža onoj u Kanjiži gde je izgrađena Specijalna bolnica za rehabilitaciju i jedna od najuređenijih banja u Srbiji.

Žitelji Temerina i bliže i šire okoline termalnu vodu koriste na dve lokacije, na kompleksu bazena, gde se u dva od tri bazena nalazi termalna voda i kod nekadašnjeg kadskog javnog kupatila, gde postoji česma iz koje se voda koristi čak i za piće.

Lokacija kod bazena, kaže v.d. direktorka Turističke organizacije Temerin Tamara Šipe, ima dovoljno prostora da se na njoj mogu izgraditi dodatni sadržaji, koji bi unapredili ne samo turizam u opštini već celokupnu privredu. Međutim, po tom pitanju ništa se veliko ne radi, decenijama, a trebalo bi, jer primeri drugih mogu poslužiti kako se raspolaže sa prirodnim bogatstvima.

Pre investiranja, kaže direktorka, treba rešiti pitanje svojine bušotine. Korisnik dve postojeće je „Gaspromnjeft”, pa bi trebalo bušiti treću, čiji bi vlasnik bio onaj ko plati bušenje i investira u izgradnju.  - O kompleksu bazena kao i o česmi kod kadskog kupatila se stara Javno komunalno preduzeće „Temerin”. Kompleks je uredan i preduzeće ga redovno održava. Tokom leta u bazenima boravi oko 100.000 posetilaca – ističe direktorka Šipe. - Bazeni su delom i natkriveni , ali nedovoljno da bi se u bazenima s termalnom vodom moglo kupati i tokom hladnog vremena. Nema prostorija ni kabina za presvlačenje, što bi bilo korisno, jer bi se na taj način stvorili uslovi da se lekovita termalna voda može koristiti tokom cele godine.

V. d. direktorka Tamara Šipe kaže da u susretima s predstavnicima lokalne samouprve, kada se povede razgovor o tome kako obogatiti turističku privredu, uvek ističu termalne vode kao mogućnost da se unapredi turizmam, prvenstveno zdravstveni, a posredstvom njega razvila bi se i trgovina i ugostiteljstvo, ali za sada sve ostaje na planovima.

- Turistička  organizacija je ta koja nudi predloge, a lokalna samouprava pravi planove lokalnog razvija i projekte. Naš predlog je da se izgrade mini- velnes centar i mini- akva park, jer za obe investicije postoji prostor uz kompleks bazena, gde ima mesta čak i za obe investicije izgradnjom jednog uz drugi sadržaj –navodi direktorka i kaže da za to treba dosta novca, pa je potrebna podrška sa strane.

Kao primer kako je unapređen banjski turizam, navodi direktorka, može da nam posluži Mađarska, doduše, ona je banje obnovila i podigla novcem iz fondova Evropske unije.

Z. Delić

Projekat „Temerinska hronika” realizovala je „Panonija media” u saradnji sa „Dnevnikom”. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.