Svako dete želi da se druži i stiče nova znanja

Ove dve škole, naime, vezane su za prihvatni centar “Principovac” dok su OŠ “Vuk Karayić” u Adaševcima sa područnom školom Vašica i OŠ “Filip Višnjić” Morović vezane za prihvatni centar motel “Adaševci”. Do sada je u ovim školama znanje sticalo više od 100 dečaka i devojčica iz prihvatnih centara.

Direktorka OŠ “Sremski front” Slađana Ljubojević ističe da su u prošloj godini primali decu migranata od prvog do četvrtog razreda. Ona je najavila da će, do obnove područne škole u Bikić Dolu obići prihvatni centar Principovac.

– U samom početku rada sa decom našom i migrantskom nismo bili u potpunosti sigurno kako će se to sve odvijati. Međutim, nastavnici razredne nastave a i učenici prilagodili su se jedni drugima pa utvrdili i odličnu saradnju sa roditeljima koje smo posetili u prihvatnom centru Principovac. Sa njima smo imali više radionica u kojima su učestvovali roditelji i deca migranata zajedno - kaže Ljubojević.

Ona ističe da su načinom rada s decom bili oduševljeni kako deca, tako i roditelji ovdašnje, ali i dece migranata.

– U prošloj školskoj godini broj učenika od prvog do četvrtog razreda je bilo 23. Taj broj se stalno menjao, jedni odu a drugi dođu. To su činili uvek kada su se zasitili rada. Sam početak rada sa decom bio je dobar, deca su bila radoznala za rad, pa smo to iskoristili za razmenu iskustava naših đaka. Upoznali smo nove kulture, običaje... Ubeđena sam da će se broj dece od prvog do četvrtog razreda povećati i neće ostati na sadašnjem broju – zaključuje direktorka OŠ “Sremski front” Slađana Ljubojević.

U OŠ “Banko Radičević” u prethodnoj školskoj godini bilo je 23 učenika migranta od petog do osmog razreda, navodi pedagog ove škole Jelena Živković. Ona je dodala da ova škola ima kapacitet da primi i učenike od prvog do četvrtog razreda, ali je odlučeno da mališani tog uzrasta ostanu u Bikić Dolu.

– Kada smo prošle godine saznali za dolazak dece migranata u našoj školoj je javnost bila podeljena. Roditelji nisu mogli da razdvoje migrante koji prave nevolje u gradu od dece koja su ovde došla. Bilo je lutajućih migranata koji nisu registrovani. Bilo je upadanja u tuđe kuće, krađa pa i tuče. Svi su to bili razlozi da se odlučimo na sednici Nastavničkog veća i da odemo u «Principovac“ i da upoznamo tu decu. Delegacija škole susrela se sa budućim učenicima u toku septembra prošle godine. Na licu mesta uverili smo se da ta deca treba da dođu u našu školu, jer priče po gradu ne odgovaraju u ovom slučaju – navodi Živković.

Ona je naglasila da su u prihvatnom centru pozvali decu migranata da se prijave za školovanje i odziv je bio velik, a organizovali su i posete njihovih vršnjaka iz Šida u prihvatni «Principovac», a onda su se mali migranti družili i sa decom u šidskoj školi. Kako kaže, ta razmena poseta je učvrstila odnose među decom.

Jezička barijera, ističe Jelena Živković, bila je problem koji se nije mogao lako preskočiti, ali je uzajamno korisno ukoliko deca migranata znaju engleski.

– To su deca iz Irana, Iraka, Avganistana koja su dobro govorila engleski pa su njihovi drugovi usputno autobusom, kada krenu u školu, učili ostalu decu da uče engleski kako bi shvatili gradivo. I ne samo to, oni su želeli da uspostave kontakt s našom decom i čvršće da se uključe u nastavu. To je socijalni momenat koji je vrlo važan u razvoju deteta - priča Jelena.

Vrlo brzo razvili su se prijateljski odnosi među decom, pa su se međusobno posećivali i slavili rođendane, bili povezani na društvenim mrežama.

Pedagog Jelena Živković napominje da se kod dece migranata ne primenjuje isti sistem ocenjivanja kao kod domaćih učenika.

- Ako dete regularno završi razred, redovnim putem, pređe granicu do te mere koja je neophodna da zna onda dete dobija školski izveštaj. To je izveštaj o napredovanju deteta. Mi opišemo dete kakav je njegov kvalitet napredovanja, kakav je napravio pomak u obrazovnom radu, šta može a šta ne može. Dakle, opis znanja, umeća, mogućnosti i drugih osobina koje su karakteristične za ovaj uzrast – navodi Živković.

– Ono što je sigurno golom okom vidljivo kada dođete u školu za vreme odmora, kada su sva deca u holu, deca migranata se uopšte ne razlikuju od naše dece. Izlaze na odmor, uzimaju užinu, ulaze u učionice, jedu, smeju se, zadirkuju, pričaju... reklo bi se jedna prava drugarska atmosfera. Ali, nastavni proces je kako gde. Neki nastavnici su imali više uspeha od drugih, zato što su decu učili na engleskom jeziku. Tamo gde nemamo nastavnika engleskog jezika, imamo jedno dete koji je dobar prevodilac na engleski jezik. To govori da se dovijamo kako znamo – ističe Jelena Živković.

Ona dodaje da se deca migranata mogu uključiti i u nastavni proces srednje škole. Ipak ističe da je, osim jezičkih, bilo i kulturoloških prepreka.

– Za ove naše migrante bilo je veliko iznenađenje što dečaci i devojčice idu u isti razred. Svi su zajedno. Verovatno kod njih nije tako – zaključila je pedagog OŠ «Branko Radičević» u Šidu Jelena Živković.

D. Savičin