Strahinja Spasojević pravi jedinstvene dečije igračke od drveta

Jer, Strahinja kod izrade predmeta od drveta ne koristi metalne delove, a trudi se i da šrafova ima što manje, samo kad su zaista neophodni. Baš zbog toga mu je potrebno da prvo dobro isplanira to što će praviti. Sama izrada posle teče relativno brzo i glatko. Posebno je zanimljivo to što je drvodeljstvo Strahinji nešto više od hobija, dok su mu posao i struka nešto sasvim drugo.

– Po zanimanju sam saobraćajni tehničar. Već dugo imamo porodični biznis u Lukićevu, odnosno transportno preduzeće. Kako na tržištu rada nema dovoljno vozača, vrlo često sam u kamionu za volanom. Isprva je ideja bila da menjam vozače kad su na godišnjem odmoru, a sada se situacija promenila. No, svaki slobodan trenutak provodim u radionici – priča Strahinja i dodaje da i njegov otac ume sa drvetom, ali da je najviše tajni zanata izučio kod seoskih stolara.

– Oduvek me je privlačilo drvo, ali sam se ozbiljnije počeo baviti drvodeljstvom 2018. godine. U početku sam učio, odnosno prvo me je u tajne zanata uveo čuveni majstor Dragac iz Lukićeva, a onda sam učio kod još jednog maestra za drvo, čika Matije. I, naravno, tu je internet. Prvo sam od paleta napravio jednu ugaonu garnituru. Sad mi je smešno kako izgleda. Ali, malo po malo, nabavio sam dobre mašine za hobiste i ulazio u tajne zanata. Sad mislim da mogu sve da napravim, a u stvari sam i napravio. Svi u porodici i prijatelji su nešto dobili. Cipelarnik, police za knjige i cveće, sto i stolice, ograde, ne mogu ni da se setim svega – nastavlja Strahinja.

Ipak, u poslednje vreme odlučio se za dečije igračke. Svom sinu je napravio automobile, kamione, kipere, dizalice, brodove… I za decu prijatelja izradio je najlepše moguće poklone od drveta. Ponosan je na autobus koji je poklonio dečaku koji obožava autobuse. Za jedan dečiji vašar u selu, napravio je drveni fotoaparat za devojčice. Poslednji je iz Strahinjine radionice izašao drveni konjić, a sada se sprema da napravi i motocikl od drveta.

– Radim samo se najkvalitetnijim drvetom – hrastom, bukvom, jasenom i borom. Ne volim da ga farbam, nego pravim kombinacije od dve vrste. Zaštitim ga maslinovim uljem. Ne volim da koristim metal, pa dugo smišljam kako da uklopim predmet bez šrafova. Ali, beskrajno uživam i drvodeljstvo je za mene opuštanje, antistres terapija. Bukvalno nekad iz kamiona pobegnem u radionicu – priča Strahinja.

Svoje proizvode je dosad uglavnom poklanjao. Kaže da mu je najveća nagrada kad vidi kako se dete obraduje kad dobije ovako lepu igračku.

– Volim da zamišljam kako ću se jednom baviti samo drvetom. To sada nije realno, od transporta se živi, ali planova imam mnogo, pa ćemo videti šta će se od toga i ostvariti – završava razgovor Strahinja Spasojević.

Željko Balaban