Stočari u problemu zbog niske otkupne cene mleka
ORLOVAT: Baš kao i stočari koji se bave tovom svinja, zbog niske otkupne cene su u velikom problemu i oni koji se bave proizvodnjom mleka. Otkupna cena mleka, koja se kreće od 25 do 28, a tek negde 30 dinara za litar, teško je pogodila stočare, posebno one koji u štalama imaju do deset muznih krava. Uz sve to cena mleka ima tendenciju daljeg pada.
- Poslednjih nedelja dnevno nas zove po nekoliko manjih proizvođača koji imaju sedam - osam, najviše do deset muznih krava, a koji žele da rasprodaju svoje blago. Pre nekoliko dana nas je zvao stočar iz Uljme, prodaje devet odličnih simentalki. Nema više nikakvu računicu da drži krave, kaže, samo ih uzmite, platićete kad možete. Zovu nas iz Aradca, Melenaca, Elemira, Idvora... - priča Tanja Prohaska iz Orlovata, čija se porodica bavi proizvodnjom mleka.
Porodica Prohaska spada u srednje proizvođače mleka. U štali imaju oko 60, što krava što junica, teladi, rase crveni i crni holštajn. Žensku telad, koja sada imaju četiri meseca, ostavili su da obnove stado. Na muži je 40 krava.
- Opstajemo samo zato što smo „svaštari“. To znači da se bavimo i stočarstvom i ratarstvom, pa se preliva iz jednog u drugo. Da ne radimo svoju i državnu zemlju, koju smo uzeli u zakup, ni mi ne bismo preživeli. Troškovi proizvodnje su veliki, a cena mleka niska. Ali, kad ste već dostigli taj neki srednji nivo sa brojem muznih krava, nema vam nazad. Stisneš zube i teraš dalje, sve u nadi da će biti bolje - naglašava naša sagovornica.
Država bi pod hitno morala da interveniše, smatra Tanja Prohaska.
-Potrebna je kontinuirana briga i u sektoru proizvodnje mleka. Kad ima viškova mleka, kao što je sada, ne sme se dopustiti da cena strmoglavo ide dole. Tada se stoka rasprodaje, mleka nema dovoljno, pa se ono uvozi. To nije dobar odnos prema važnoj grani stočarstva - tvrdi Prohaska.
Ono što ovu porodicu posebno muči, a u toj muci nije usamljena, jesu sve brojnija ograničenja koja se tiču držanja stoke u selu.
-Nedavno smo bili svedoci problema sa kravama u Elemiru, gde meštani jednog dela sela nisu dozvoljavali da krave prolaze ulicama u kojima žive. Slično je i u drugim selima. Mi smo morali da kupimo drugu kuću u selu, kako naše krave ne bi prolazile kroz selo kad idu na pašu. U selima je sve više ljudi koji bi da u selu žive kao u gradu. Smeta im stoka, sve im smrdi... Ne seju baštu, ne drže svinje ni za sebe, nemaju kokošku u dvorištu. Kažu, koliko mi treba, kupiću. To i mogu da razumem nekako, ali pitam se gde da žive onda oni koji se bave poljoprivredom i drže stoku - zaključuje Tanja Prohaska.
Ž. Balaban
