Stiže zdrava voda za Kolut

Započet je zato proces izgradnje mreže kojom bi se sa gradskog izvorišta Jaroš, odnosno iz fabrike vode varoškog Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal“ ispravna voda dopremila do svakog seoskog domaćinstva. Neka od sela već koriste benefite spajanja njihovih mreža sa gradskom, a meštani Koluta ispravnu vodu za piće će, umesto iz somborskog JKP „Vodokanal“, dobijati sa izvorišta daleko bližeg Bezdana, odnosno iz pogona za preradu vode tamošnjeg JKP „Vodovod“.

Dok se konačno ne realizuje izgradnja dovodnika, stanovnici Koluta će ipak od sredine maja imati daleko kvalitetniju vodu u svojim domovima. Poboljšanje će se ostvariti zahvaljujući izgrađenoj dohlornoj stanici.

Manje gvožđa i mangana

Prema rečima Dejana Kubatova, direktora JKP „Vodovod“ u Bezdanu tehnologija koja će se u postrojenju za dohlorizaciju vode upotrebljavati je najnovije generacije i unaprediće proces oksidacije, što dovodi do smanjenja količine gvožđa, smanjenja količine mangana i drugih neželjenih materija u vodi za piće.

U ovoj dohlornoj stanici će se kao nusproizvod dobijati natrijumhipohlorit, koji je u eri pandemije koronavirusa trenutno jedan od najtraženijih rastvora za dezinfekciju.

- Realizacija ovog projekta, koji je koštao oko šest miliona dinara, omogućiće značajno kvalitetniju vodu od one koja je trenutno dostupna žiteljima Koluta. Da bi ona u potpunosti bila ispravna, potrebno je uraditi i projekat dovodnika vode iz Bezdana, čija realizacija je takođe u toku. Ovaj projekat finansiran je delimično sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za vodoprivredu, delimično sredstvima Grada Sombora i očekujemo da u najskorije vreme bude završen - rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Sombor je kao retko koja lokalna samouprava decenijama unazad ulagao kako u vodosnabdevanje, tako i u odvođenje i preradu otpadnih voda. Ne samo da je 2010.godine vizionarski ušao u posao izgradnje nove fabrike vode, čime se kapacitet udvostručio, odnosno povećao sa 200 na 400 sekundnih litara besprekorne vode sa izvorišta Jaroš, što je i omogućilo početak izgradnje dovodnika do svih sela, već je i jedna od svega tri opštine koje imaju uređaje za preradu otpadnih voda.

Ovaj složeni sistem prvobitno izgrađen 1964, a modernizovan i dograđen 1985, omogućio je da sva voda prikupljena u somborskoj razgranatoj kanalizacionoj mreži bude prerađena do nivoa neškodljive po biljni i životinjski svet. Zato se somborski deo kanala DTD u koji se ova prerađena voda ispušta smatra i danas za jedan od najčistijih veštačkih vodotokova u Evropi, za razliku od opština južno od Sombora koje ne mogu da zauzdaju svoje industrijske zagađivače i gde je kanal DTD zvanično najzagađeniji kontinentalni vodotok.  

M. Miljenović