Štete u voćnjacima i njivama na ruti
HORGOŠ: Žitelji Horgoša su ponovo suočeni sa prisustvom migranata, jer se prema podacima koje su saopštili predsednici kanjiške opštine
Robert Fejstamer i Mesne zajednice Horgoš Robert Šorš na ovom području koje gravitira tranzitnom centru sa Mađarskom kraj graničnog prelaza Horgoš nalazi oko 1.500 izbeglica.
Fejstamer je juče na konferenciji za novinare izjavio je da će u najskorije vreme uputiti pisma nadležnim državnim organima kako bi ih obavestili o prilikama u Horgošu. Jer, prema rečima Fejstamera, jedno je šta se dešava pored same granice gde migranti borave pod šatorima, a druga je problematika koja pogađa žitelje ovog pograničnog mesta u kanjiškoj opštini.
- Stupili smo u kontakt sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, resornim ministarstvima, policijom u Kanjiži i Kikindi, Regionalnim centrom granične policije u Subotici, UNHCR-om i drugim institucijama. Sa njima komuniciramo svakodnevno jer jako je važno da svi budemo u toku, a bitno je da smo uključili i Mesnu zajednicu Horgoš i Poljočuvarsku službu opštine Kanjiža, jer su nam nam je od prioritetne važnosti koji su problemi građana Horgoša u vezi sa migrantskom krizom – rekao je Fejstamer.
On je dodao da se sagledava kako se na lokalnom nivou mogu uključiti u rešavanje problema, jer su migranti u manjem ili većem broju stalno prisutni u centru Horgoša i od naselja stalno prolaze rutom prema kampu na granici, pričinjavajući štetu ovdašnjim poljoprivrednim gazdinstvima. Po podnetim prijava poljoprivrednih gazdinstava poljočuvarska služba izlazi na teren i sačinjava zapisnike o šteti, a prema najavi predsednika opštine Fejstamera lokalna samouprava će sagledati i sumirati ukupni obim štete koju gazdinstva imaju u voćnjacima, vinogradima i na ratarskim usevima.
- Ministarstvu poljoprivrede ćemo se obratiti u vezi šteta koje nastaju na višegodišnjim zasadima i ratarskim usevima, probaćemo i u buyetu opštine da izdvojimo neka sredstva, ali su mogućnosti znatno manje od štete. Zbog toga očekujemo da Ministarstva poljoprivrede iz republičkih sredstava pomogne oštećenim gazdinstvima na ime sanacije i nadoknade štete ovim ljudima. Reč je uglavnom o istim ljudima koji su štetu pretrpeli tokom prošle godine, kada je migrantska kriza bila još izraženija na području kanjiške opštinje. Jako je teško tim gazdinstvima koja durgu godinu zaredom neće imati prihod zbog štete koju su pričinili migranti – ukazuje Fejstamer.
Ekipe Crvenog krsta Kanjiže svakodnevno izlaze na teren i dele hranu migrantima u improvizovanom kampu kraj granice, gde uslovi za boravak nisu baš najbolji. Migranti su uglavnom snabdeveni hranom i osnovnim potrepštinama, a pored onoga što im raspodele ekipe Crvenog krsta, snabdevaju se u prodavnicama u centru Horgoša.
- Mislim da sada još nadležne institucije vlasti mogu da se nose sa ovom situacijom u pogledu higijenskih i zdravstvenih uslova i humanitarne podrške – smatra Fejstamer.
Situacija sa migrantskom krizom u Horgošu je prethodne godine bila daleko dramatičnija, jer je dnevno prolazilo više hiljada ljudi. Predsednik MZ Horgoš Robert Šorš ispričao je da migranti dolaze uglavnom iz pravca Subotice, malo se zadržavaju u centru sela, snabdevaju se, pune telefone i koriste besplatnu vaj-faj vezu koja im je na raspolaganju kod pošte, a mnogi se za dan-dva ponovo vraćaju jer su mogućnosti za legalan odlazak u Mađarsku veoma ograničene.
Broj usmenih prijava poljoprivrendih gazdinstava koja su pretrpela znatnu štetu je za sada oko 25, a prema rečima Roberta Šorša do sada je podneto desetak pismenih prijava. Podnete prijave o šteti se obrađuju i šteta procenjuje, a očekivanja su da će je još biti u voćnjacima i vinogradima, imajući u vidu da tek predstoji sazrevanje jabuka i grožđa. Građanima je preporučeno da podnose prijavu štete kod sekretara MZ Horgoš ili direktno poljočuvaru Danijelu Hužvaru, a posle izvršenog uviđaja i procene dokumentacija će se proslediti nadležnim organima, kako bi se šteta nekako nadoknadila.
M. Mitrović
Neki danonoćno dežuraju
U večernjim satima u selu uvek ima 200 do 300 migranata koji dolaze. Oni za sobom ostavljaju dosta smeća što iziskuje dodatno angažovanje za čišćenje, a usput u odlascima i dolascima od sela do granice i obratno, dosta štete pričinjavaju u voćnjacima i usevima, predočava Robert Šorš.- Na prolećnom i ranom letnjem voću ima velike štete, a neki vlasnici danonoćno dežuraju kod svojih imanja kako bi ih zaštitili. Štete nema u tolikom obimu kao što je bilo prošle godine, ali je ima i povećava se kako se povećava broj migranata – kaže Šorš.