Stara prevodnica u Bezdanu otvara vrata

BEZDAN:  Zatvoren je ovih dana IPA projekat „Kompleksno unapređenje vodoprivrede područja kanala Baja-Bezdan” kojim je bilo obuhvaćeno područje kanala Baja-Bezdan (mađarski i srpski deo kanala), kanal Vrbas-Bezdan sa srpske strane i brane u Bezdanu i Šebešfoku. Sa mađarske strane Bajski kanal je očišćen u dužini od 35 kilometara, dok je na srpskom delu kanala u funkciju stavljena prevodnica i ustava Šebešfok koja Bajski kanal povezuje sa Velikim Bačkim Kanalom.

Prekogranični projekat vredan 8,7 miliona evra, finansiran je iz evropskih fondova sa 85 odsto, a preostalo, kad je reč o ulaganjima sa srpske strane, obezbedile su „Vode Vojvodine” uz podršku Pokrajinske vlade.

Jedan od većih zahvata u okviru ovog projekta bila je rekonstrukcija stare prevodnice Bezdan, koja će posle tri decenije ponovo propuštati brodove. Reč je o najstarijoj prevodnici na Dunavu, izgrađenoj sredinom 19. veka, kada je prvi put u Evropi primenjeno podvodno betoniranje. 

Izvođač radova je bio konzorcijum oko preduzeća „Goša montaža“ u saradnji sa projektnim partnerima Direkcijom za vodoprivredu Donjeg Podunavlja, JVP „Vode Vojvodine” i Fondom Evropski poslovi APV.

Direktor „Voda Vojvodine” Slavko Vrnyić izjavio je da je ovo jedan od najznačajnijih projekata na bačkom delu hidrosistema, da je to praktično kruna trogodišnjeg rada i da su uložena značajna finansijska sredstva kako bi se vratila primarna funkcija dvema prevodnicama. Dodao je i da je integracija ovih prevodnica bio prioritetni benefit projekta.

- Njihovom integracijom u unutrašnju mrežu plovnih kanala i puteva mi ćemo faktički uraditi ono što je naša osnovna stvar i koju smo se obavezali potpisivanjem povelje o pristupanju Evropskoj uniji, a to je uklanjanje smetnji i uskih mesta u našem hidrosistemu. Osnovni cilj rekonstrukcije i sanacije ovih prevodnica jeste povećanje nivoa zaštite od poplava, omogućeni su uslovi za prelazak brodova iz Dunava u kanal Baja-Bezdan, kao i puna operativna funkcija kanala - naveo je Vrnyić.

Ovo će imati i pozitivan uticaj na ekonomiju i turizam,

naročito nautički. Oba vodoprivredna objekta su evidentirana kao nepokretnost pod prethodnom zaštitom, te su sanacija i rekonstrukcija izvedeni po principu očuvanja prvobitnog izgleda.

- Očekujemo da će se intenzivirati saobraćaj uključivanjem plovila do 500 tona, da će ekonomija i potencijal koji postoji na ovom području biti inkorporiran i šire - izjavio je Slavko Vrnyić.

Pomoćnik generalnog direktora „Voda Vojvodine” zadužen za hidro sistem Dunav-Tisa-Dunav Stevan Ilinčić, ukazao je da ponovo izlazimo na Dunav sa kanala DTD, što je bila osnovna funkcija kanala, da poveže Tisu i Dunav, a godinama je bila ograničena.

Projekat u čijoj je realizaciji učestovao i Pokrajinski Fond Evropski poslovi pored privrednog značaja ima i bezbednosni, jer su izvršeni radovi obezbedili funkcionisanje hidrosistema u vreme visokih vodostaja i odbrane od poplava.   

M. Mć